Isporuke nafte iz Rusije u Evropu u julu su pale na desetogodišnji minimum od 2,1 milion barela dnevno, priše Fajnenšl tajms pozivajući se na podatke uvoznika.
Smanjenje isporuka iz Rusije može da napravi gubitke mnogim lokalnim rafinerijama koje su investirale sredstava u modernizaciju svojih kapacitete za obradu ruske nafte „ural“. Ona se smatra lošijom od severnomorske nafte tipa „brent“ pa joj zato potreban dodatni napor da se obradi.
Zbog slabijeg kvaliteta, naftom „ural“ se obično trguje po, za nekoliko dolara nižoj ceni za barel u odnosu na „brent“. I pored toga, kako navodi Fajnenšl tajms, u poslednje vreme trgovci su spremni da plate za „ural“ čak i više nego za „brent“, jer je na tržištu uočen deficit ruske nafte.
List pad prodaje objašnjava time što su ruske kompanije od 2005. godine za četvrtinu povećale kapacitete svojih postrojenja za preradu nafte, namenjenih za proizvodnju benzina i drugih naftnih derivata, koji se zatim izvoze ili se prodaju na domaćem tržištu. Ruska vlada stimuliše preradu nafte time što su izvozne takse za sirovu naftu više nego za naftne proizvode.
Pored toga, dnevnik navodi da su Rusi zainteresovani za povećanje isporuka u Aziju. Tako je Rosnjeft u okviru Peterburškog ekonomskog foruma potpisao ugovor o isporuci nafte Kini tokom naredne decenije, vredne 270 milijardi dolara.
U Rosnjeftu su posle potpisivanja ugovora s Kinom izjavili da neće biti preraspodele tokova nafte u tu azijsku zemlju, nego će povećanje izvoza biti pokriveno iz novih nalazišta.
Šef najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil Vagit Alekperov rekao je u martu 2012. godine da proizvodnja nafte u Rusiji može osetno da se smanji do 2016. godine ukoliko vlada ne promeni oporezivanje industrije.
U poslednjih nekoliko godina Rusija regularno proizvodi oko 500 miliona tona nafte godišnje, pri čemu stopa rasta ne prelazi jedan do dva odsto. U ministarstvu energetike smatraju da će do 2020. godine prosečna godišnja proizvodnja nafte biti oko 510 miliona tona.
Source B92
