Korporativizacija Elektroprivrede Srbije (EPS) ne znači prodaju te kompanije, izjavila je danas ministarka energetike Zorana Mihajlović i navela da će reorganizacija tog preduzeća doneti uštede od oko 100 miliona evra.
„Privatizacija EPS-a nije ono o čemu se razmišlja, ali postoji razmišljanje o pronalasku streteških partnera za određene projekte,“ rekla je Mihajlović i naglasila da EPS mora da bude spreman da od 2015. godine bude konkurentan svim drugim kompanijama iz regiona.
EPS mora da se pozabavi time koji su to strateški projekti u elektroenergetici koje treba realizovati, a jedan od takvih prioriteta je izgradnja hidroelektrane „Bistrica“, koja će biti u vlasništvu EPS-a, kazala je Mihajlović, na skupu o restrukturisanju EPS-a, u organizaciji internet časopisa „Balkanmagazin“.
Ona je ponovila da je reorganizacija i korporativizacija te kompanije neophodna kako bi EPS postala efikasna i tržišno orijentisana kompanija, koja će od 2015. godine, kada tržište struje u potpunosti bude liberalizovano, moći da se izbori sa konkurencijom u regionu.
Resorno ministarstvo i Vlada Srbije će učiniti sve da se taj započeti prosec završi prema zakonskim i obavezama koje je država preuzela prema evropskim partnerima, napomenula je Mihajlović.
„Svesni smo da se uvek kada se pokrene pitanje velikih promena u nekom javnom preduzeću javljaju otpori. U slučaju EPS-a to je posledica i činjenice da mnogi ljudi unutar same kompanije nisu bili dovoljno upoznati sa rezultatima i ciljevima koje korporativizacija EPS-a donosi“, rekla je Mihajlović.
Ona je istakla da je strategija Vlade Srbije da država bude odgovoran vlasnika EPS-a, kao i da se postavi menadžerske struktura, koja će biti odgovorna za uspešno tržišno poslovanje kompanije.
Prema njenim rečima, o socijalno ugroženim potrošačima koji ne mogu da plaćaju struju mora da vodi računa država, a EPS mora da se postane konkurentan i da izađe na tržšte.
Mihajlovićeva je ocenila i da EPS ima veliki broj zaposlenih i da nije dobra struktura proizvodnih i neproizvodnih radnika u tom preduzeću, kao ni starosna struktura zaposlenih.
„To može da predstavlja problem EPS-u sledećih godina,“ ukazala je Mihajlović.
Ona je dodala da može da se razmišlja o svim rešenjima koja bi mogla da doprinesu da EPS bude efikasniji, kao što je eventualno objedinjavanje Kolubare i Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, za šta su se založili pojedini učesnici konferencije.
Ministarka je podsetila i da je preduzeće „Kolubara metal“ nedavno ponovo pripojeno Rudarskom basenu Kolubara, jer je njegovo izdvanje bilo greška i šteta za Kolubaru.
Predsednik UO EPS-a Aca Marković rekao je da se uprava kompanije zalaže za uravnotežen pristup neophodnim promanama u strukturi i organizaciji kompanije.
„Treba izbeći ponavljanje grešaka iz ranijih postupaka promena u EPS-u“, rekao je Marković i podsetio da EPS sada ima sistem od 13 privrednih društava i da funkcioniše kroz 15 organizacionih sistema.
Prema njegovim rečima, izmena strukture i načina upravljanja kompanijom treba da bude izvedena tako da obezbedi njenu punu efikasnost, i prema spolja, ali i unutar nje.
On je napomenuo da je potrebno obezbediti funkcionalno prenošenje nadležnosti i ovlašćenja, ali i odgovornosti, na srednji nivo menadžmenta, što je i svetski trend.
Naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka Božo Drašković naglasio je da je neophodno sprečiti da se sa EPS-om ponove greške kao kod ostalih loših privatizacija društvenih i javnih preduzeća.
On je istakao i da je važno da država zaštiti prirodne resurse, koji se nepovratno troše u eksploataciji sirovina za proizvodnju struje.
Ekonomista Srboljub Antić istakao je da smatra da vlasništvo nije toliko bitno za efikasnot EPS-a.
„Imam utisak da se organizacija ove kompanije menja samo da bi se zadovoljili određeni zahtevi evropskih partnera“, kazao je Antić i dodao da poslovodstvo EPS-a mora biti u stanju da donosi tržišno efikasne poslovne odluke bez obzira ko je vlasnik komopanije.
Na skupu istaknuto i da EPS treba što pre da bude oslobođen socijalne funkcije, koju je poslednjih dvadesetak godina imao zbog neekonomske cene struje.
„Ekonomski institut je radio procenu kako bi EPS poslovao da je u poslednjih 10 godina imao cenu struje prema tri parametra – prosečne cene struje u šest zemalja bivše Jugoslavije, regiona centralne Evrope i Evropske unije. U Prvom slučaju zarada EPS-a bi bila pet milijardi evra veća, a u trećem slučaju čak 15 milijardi, što je ukupan iznos javnog duga Srbije,“ rekao je generalni direktor tog instituta Dragan Šagovnović.
Izvor Dnevnik
