Dvodnevna, već osma po redu međunarodna konferencija Energetski dijalog: Rusija-EU koja se otvara 29. maja u Briselu treba da reši dva osnovna zadatka. Kao prvo, da analizira aktualno stanje odnosa Moskve i Brisela u tako važnoj za sve energetskoj oblasti. Kao drugo, da označi perspektivu za budućnost.
To se čini posebno aktualnim ako se uzmu u obzir rastuće energetske potrebe EU za energentima iorganičenost realnih izvora njihovog zadovoljavanja.
Osnovne sporove eksperti vode oko tempa rasta zavisnosti EU od spoljnih izvora energenata. Prema najrasprostranjenijim ocenama, trenutno zemlje članice EU uvoze do polovine neophodnih energenata, pri tome udeo nafte ne premašuje 70%. U perspektivi zavisnost EU od spoljnih izvora energenata samo će se uvežavati i do 2030. godine može da dostigne skoro 92% za naftu i 81% za gas.
Šta da se kaže, cifre su velike. Postavlja se pitanje: odakle da se uzmu resursi. Još pre nekoliko godina u Briselu nisu sumnjali da će oni stići gasovodom Nabuko. Prema prvobitnim razradama, dati projekat je predviđao isporuke gasa sa nalazišta Azarbejdžana i Bliskog Istoka preko Turske, sa perspektivom priključivanja centralnoazijskih isporučilaca. Ipak čak u najboljem slučaju ove isporuke mogu da zadovolje najviše 5% poreba EU za gasom, sračunatih otpruilike do 2020. godine. Još 2009. godine američki list Njujork Tajms konstatovao je da isporuke Nabukom mogu da pokriju samo 12% obima predvišenih za rpojekat, a isporuke iz rusije čak bez još neizgrađenog Južnog toka pokrivaju potrebe EU za gasom za trećinu.
Ipak objektivni pragmatični razlozi još ne mogu da nateraju Evrospku kosmiju da odistane od svojih antiruskih energetskih fobija.
U korist energetskog partnerstva sa Rusijom sve aktivnije se izražavaju zemlje Centralne Evrope. Između ostalog premijer Češke petar Nečas u toku sastanka sa ruskim kolegom Dmitrijom Medvedevom u ponedeljak podvukao je da smatra ključnom sferom bilateralne saradnje upravo energetiku. Reč je ne toliko o maksimalnom korišćenju kapaciteta naftovoda Družba, već i o izgradnji podzemnog skladišta gasa. Početak izgradnje skladišta u Damboržici u Južnoj Moraviji planiran je za 2014. godinu. Njegov kapacitet će iznositi 448 miliona kubnih metara. Ako se napomene da je od januara 2013. godine Češka već priključena na gasovod Severni tok, postaje jasno da ona može da bude pravi energetski most u odnosima EU i Rusije.
Upravo puštanje Severnog toka iz Rusije u Nemačku bilo je važan faktor koji je pokazao investitorima privlačnost ruskih pragmatičnih predloga u poređenju sa špekulativnim projektima Evropske komisije. Na finansijsko-ekonomsku komponentu projekta posebno je ukazao u razgovoru za Glas Rusije generalni direktor ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednsoti Konstantin Simonov:
Cevovodni projekti koje realizuje Rusija često se kritikuju zato što su skupi, zahtevaju velike investicije. Ali u stvari u savremenom svetu svi cevovodi su skupi. A ako pogledate pomorski deo Severnog toka, u poređenju sa zapadnim analozima on nije tako skup i može da se uklopi u standardne obime finasiranja.
U međuvremenu zvanična statistička agencija EU Eurostat objavila je nove podatke o cenama gasa. Iz njih sledi da u drugoj polovini 2012. godine cene gasa u zemljama EU su skočile za 10,3%. Zadatak zadovoljavanja sve većih potreba EU za energentima postaje još značajniji. I bez Rusije dati problem se očigledno ne može rešiti.
Izvor Glas Rusije
