Do kraja godine završiće se restrukturiranje Srbijagasa i on će biti podeljen na dva preduzeća u državnom vlasništvu. U jednom će ostati trgovina i distribucija gasom i ono će nastaviće da radi pod imenom Srbijagas, a u drugom, Transgasu, izmestiće se transport i skladištenje gasa, najavila je juče ministarka energetike Zorana Mihajlović i dodala da je u „ovom trenutku najvažnije da se na uspešan način izvrši restrukturiranje“ tog javnog preduzeća.
– Želim da izbegnem da se aktuelna situacija pogrešno svede na moj lični sukob sa generalnim direktorom Srbijagasa Dušanom Bajatovićem. Ja razgovaram sa svim direktorima javnih preduzeća koja su u nadležnosti ministarstva kojem sam na čelu pa tako razgovaram i sa Bajatovićem – istakla je Mihajlovićeva.
Ona nije želela da komentariše to što antikorupcijskom timu Ministarstva energetike nije dozvoljen ulazak u prostorije Srbijagasa, i uputila novinare da to pitanje postave generalnom direktoru tog preduzeća Dušanu Bajatoviću. Ipak je dodala da da će antikorupcijski tim Ministarstva energetike obaviti svoj posao i u Srbijagasu, kao što je to učinio i u drugim javnim preduzećima poput Elektroprivrede Srbije i Transnafte. Ministarka nije htela ni da komentariše tvrdnje Bajatovića da antikorupcijski tim koji je formiralo njeno ministarstvo nema nikakva zakonska ovlašćenja da vrši provere tog tipa ali je naglasila da ni Ministarstvo energetike ni Vlada Srbije ne rade ništa što je suprotstavljeno zakonima u Srbiji. Prema njenim rečima, razlog za restrukturiranje Srbijagasa su loši poslovni rezultati i gubici koje ostvaruje to preduzeće. Izveštaji Agencije za energetiku pokazuju da su dugovi Srbijagasa veći od milijardu evra.
– Srbijagas je u ozbiljnim finansijskim i poslovnim gubicima i tokom prošle godine umanjilo je kapital 26 puta u odnosu na godinu ranije. Oko 22 odsto dugovanja je prouzrokovano razlikom u nabavnoj i prodajnoj ceni gasa, dok su ostalo dugovi javnog i privatnog sektora i posledice određivanja prioriteta u poslovanju. Predložena reforma će omogućiti da se troškovi Srbijagasa smanje za oko 30 odsto. Cilj Vlade je da to preduzeće postane profitabilno i da doprinosi bruto domaćem proizvodu u iznosu od 10 do 15 odsto.
Iako na konferenciji ministarka nije navela sve uzroke gubitaka u tom javnom preduzeću, ona je ranije izjavljivala da bi trebalo preispitati i ulogu posrednika u tom poslu. I funkcioneri Ministarstva energetike potvrdili su našem listu da je uloga „preprodavaca“ bitna za konačan finansijski skor, ali takođe nisu želeli da navode firme koje su u tim transakcijama učestvovale. Međutim, Danas je pre nepunih godinu dana ukazao na nelogičnosti iz ugovora koje o isporuci gasa ima Metanolsko-sirćetni kompleks (MSK) iz Kikinde, čiji je većinski paket akcija, posle neuspešne privatizacije, preuzeo Srbijagas, kao i Azotara koja se takođe nalazi u vlasništvu tog javnog preduzeća.
Naime, prilično je teško shvatiti zbog čega i ta fabrika pri kupovini gasa mora da uključi posrednika, a reč je preduzeću Russian – Serbian trading corporation, osnovanom u decembru 2010. godine kao zatvoreno akcionarsko društvo i koje posluje na istoj adresi na kojoj je upisan i Srbijagas. U njemu Gasprom, zvanični posrednik u trgovini sa Rusijom (inače osnovan u Švajcarskoj) ima udeo od 25 odsto, dok je preostalih 75 odsto kapitala u posedu A-Enegy holdinga (takođe registrovanom u švajcarskom gradu Lugano). U maju 2012. godine firma je preregistrovana u otvoreno akcionarsko društvo, ali se drugi osnovni podaci nisu izmenili – generalni direktor je Vladimir Šabalin a izvršni Branko Trkulja. RST je sa tri zaposlena u 2011. godini ostvario poslovni prihod od 9,3 milijarde dinara i čistu dobit od 153 miliona dinara. U julu 2011. godine Gasprom je sa RST korporacijom sklopio ugovor o isporuci gasa Azotari, kikindskim MSK, a u tom poslu Srbijagas se javlja i kao garant da će posredniku uredno biti plaćen isporučeni energent. Efekti tog posla vidljivi su u završnom računu posrednika za prošlu godinu, kada (sada sa četiri zaposlena) ostvaruje čistu dobit od milijardu dinara.
Bajatović je povodom toga svojevremeno istakao da ugovor sa RST korporacijom nije posrednički posao u prodaji gasa već je reč o „direktnom aranžmanu“.
– Ne radi se o prodaji gasa već o uslužnoj preradi „plavog energenta“ koji se plaća robom, to jest proizvodima MSK. S obzirom da su im bilansi loši a Srbijagas vlasnik, mi smo garant aranžmana. Srbijagas ne može da ima takav aranžman jer bi cene bile više a pariteti nepovoljni. To je bio jedini način da sačuvamo to preduzeće do boljih dana – objašnjavao je tada Bajatović.
Koliko će reorganizacija uspeti da eliminiše takve anomalije iz poslovanja Srbija gasa, trebalo bi da bude poznato uskoro, jer kako je ministarka juče najavila, plan se očekuje u narednih desetak dana a sva ostala ministarstva dala su o njemu pozitivno mišljenje.
– Prva faza restrukturiranja koja bi trebalo da se završi do kraja oktobra, obuhvatila bi finansijsku i poslovnu konsolidaciju Srbijagasa što bi, u dogovoru s Ministarstvom finansija, obuhvatilo reprogramiranje obaveza i potraživanja. Nakon toga će, do kraja godine, distribucija i trgovina gasom biti razdvojeni od transporta i skladištenje gasa. Niko od zaposlenih u Srbijagasu neće izgubiti posao – ističe Zorana Mihajlović.
Ona dodaje da se u trećoj fazi reforme planira formiranje „Srpskog energetskog holdinga“, u kojem bi bila preduzeća Transgas, Transnafta i Elektromreža Srbije, a kasnije i Gasna skladišta. Do kraja 2014. godine očekuje se dogovor o formiranju tog holdinga koji bi bio jedan od najvećih u regionu i mogao bi da privuče više investicija i da i sam više ulaže u region. Ministarka Mihajlović je negirala da restrukturiranje Srbijagasa može da ugrozi realizaciju gasovoda „Južni tok“ već da samo može da doprinese da sve bude efikasnije i bolje.
– Projekat izgradnje „Južnog toka“ u Srbiji realizuje preduzeće „Saut strim Srbija“ u kojem Srbijagas ima 49 odsto, a ruski Gasprom 51 odsto. Nakon podele Srbijagasa, u zajedničkom srpsko-ruskom preduzeću za „Južni tok“ biće Transgas – objasnila je ona.
Izvor Danas
