Gubici javnih preduzeća u proteklih deset godina koštali su poreske obveznike oko 4,2 milijardeevra, tvrdi Unija poslodavaca .
Da li su javna preduzeća, koja su u stoprocentnom vlasništvu države, naše ,,porodično blago”, potencijalne lokomotive razvoja naše ekonomije, faktor stabilnosti i nezavisnosti zemlje – ili stecište rasipništva? Mišljenja stručnjaka su podeljena, ali u jednom se slažu – ta preduzeća su neefikasna i mnogo koštaju poreske obveznike.
Unija poslodavaca Srbije i druga privredna udruženja upozoravaju da privatni sektor više ne može da pokriva gubitke javnih preduzeća. Taj njihov minus na računima u proteklih deset godina koštao je poreske obveznike oko 4,2 milijarde evra.
– Da je tim novcem kroz razvojnu banku, koju Srbija još nema, kreditiran razvoj uspešnih privatnih preduzeća, za deset godina bi ostvarila prihod od 12,6 milijardi evra – kažu u Uniji poslodavaca.
Po njihovoj računici, uložene 4,2 milijarde evra u razvoj privatnih firmi, sa kamatom od jedan odsto, pod uslovom da na svakih 20.000 evra odobrenog kredita preduzeće zaposli jednog suvišnog iz „državne firme”, srpska privreda bi ojačala, državni prihodi od poreza i doprinosa bi se znatno uvećali, smanjili bi se deficiti i zaduživanje na račun budućih generacija.
Posle 13 godina tranzicije u Srbiji i dalje postoji oko 1.300 preduzeća pod državnom kontrolom, ukazuje Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. Njihovo visoko učešće u bruto domaćem proizvodu, društvenom bogatstvu i zaposlenosti, negativno utiče na ekonomsku efikasnost, podstiče finansijsku nedisciplinu i korupciju. U 2010. godini ukupni gubici državnih, društvenih i javnih preduzeća iznosili su oko milijardu evra, odnosno oko 3,5 odsto BDP-a. U još neprivatizovanim preduzećima, koja su u takozvanom restrukturiranju bez kraja, zapošljavaju 280.000 ljudi, angažuju oko pet milijardi evra društvenog bogatstva.
Arsić napominje da su njihovi rezultati izrazito loši, jer stvaraju samo 1,5 odsto BDP-a, a godišnji gubici su im oko 400 miliona evra. Pored toga, njihove neizmirene obaveze prema državi i javnim preduzećima iznose oko 1,5 milijardi evra. Status preduzeća u restrukturiranju, bar kako se navodi u Fiskalnoj strategiji Ministarstva finansija, trebalo bi da se reši do sredine 2014. godine. Do tog roka treba da im se nađe strateški partner ili će otići u stečaj.
U prošlogodišnjem predlogu Fiskalne konsolidacije, koji je za vladu sročio Fiskalni savet, pisalo je da preduzeća pod državnom kontrolom dobijaju znatne direktne budžetske subvencije i na taj način doprinose povećanju javne potrošnje i deficita državne kase.
Da li je, u međuvremenu, nešto urađeno?
– Nije urađeno mnogo – kaže Milojko Arsić. – Nije unapređen njihov način upravljanja. Još nema promena cena njihovih usluga, a bez realnih cena nema pozitivnog poslovanja. Razlog je verovatno u tome što su, u uslovima političke neizvesnosti, mnoge od neophodnih mera nepopularne. Na primer, treba povećati cenu struje, u nekim preduzećima mora da se otpusti višak radnika, a izbori stalno vise u vazduhu.
Da političke elite nisu spremne da menjaju odnos prema javnim preduzećima, čulo se i na jučerašnjem okruglom stolu „Uvođenje korporativnog upravljanja u javna preduzeća”, u organizaciji Udruženja korporativnih direktora Srbije, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).
Podrivaju privredu i tržište
Državna pomoć firmama u Srbiji iznosi oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda, što je šest puta više nego u Evropskoj uniji i tako visok iznos subvencija podriva privredu i tržište, rečeno je juče na predstavljanju studije „Državna pomoć u EU i Srbiji”, prenosi Tanjug. Državna pomoć u Srbiji najviše je usmerena na pojedine sektore ili firme, kao što su „železnica”, „Jat”, metalski sektor, rekao je autor Miroslav Prokopijević.
Tipičan primer je „Fijat”, naveo je on, naglasivši da je u EU državna pomoć ili subvencija samo pojedinim firmama ili sektorima gotovo zabranjena.
Po strukturi, u EU je državna pomoć oko 80 odsto horizontalna i može da je koristi više grana privrede i sve više se pomera ka delatnostima koje pomažu razvoj, istraživanja, zaposlenost i zaštitu životne sredine, objasnio je. U Srbiji je državna pomoć svega 20 odsto horizontalna i još je u vezi sa delatnostima koje imaju gubitke i služi za njihovo pokrivanje ili prikrivanje.
Profesor Ljubomir Madžar ocenio je da se država jako upustila u direktno komuniciranje sa pojedinim preduzećima što ne bi smela, jer jednima uzima, a drugima daje, što nije prava funkcija države.
Madžar je kritikovao i davanje subvencija za otvaranje radnih mesta, uz opasku da ako je radno mesto profitabilno poslodavac će ga otvoriti i bez neke posebne stimulacije. „Postoji niz aktivnosti koje su politički isplative, ali su ekonomski štetne”, ukazao je on i podsetio da paljenje jedne „visoke peći”, odnosno pokretanje proizvodnje u „Železari Smederevo”, neće pokriti troškove, pa će se opet tražiti sredstva iz budžeta.
Izvor Politika
