Budžet Srbije zaradiće od dividendi iz prošlogodišnjeg profita NIS-a 4,6 milijarde dinara. Naime, Naftna industrija Srbije najavila je isplatu 12,36 milijardi dinara dividendi iz lanjske dobiti, a kako je država vlasnik blizu 30 odsto akcijskog kapitala kompanije,
veliki deo tog kolača pripašće upravo njoj. Kada se tome doda i porez na dividendu od 15 odsto koji će NIS platiti na ime isplaćenih dividendi svim akcionarima, dobija se pomenuta cifra veća od četiri i po milijarde dinara prihoda za javnu kasu Srbije.
To svakako nije brojka koja će rešiti sve probleme koje ima ovogodišnji srpski buyet, ali će ipak barem donekle olakšati posao ministru finansija. Deficit državne kase za ovu godinu projektovan je, podsetimo, na 3,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno 132 milijarde dinara. Već u prva dva meseca minus države popeo se na gotovo 23 milijarde dinara – iako u Ministarstvu finansija tvrde da su takva kretanja u skladu s planom, Međunarodni monetarni fond i stručnjaci iz Fiskalnog saveta naveli su da postoji razlog za strah da će deficit buyeta ipak biti osetno veći. (Ne)planirane 4,6 milijarde prihoda od dividendi NIS-a te rupe sigurno neće zapušiti, ali neće ni loše doći: poređenja radi, reč je o cifri 12 puta većoj od svih ovogodišnjih buyetskih subvencija za kulturu i deset puta manjoj od subvencija namenjenih agraru.
Naravno, mnogo veće koristi od NIS-a državna kasa imaće od poreskih prihoda koji se naplate toj kompaniji. Lane je, po navodima iz samog NIS-a, to preduzeće uplatilo oko 93 milijarde dinara buyetskih prihoda.
Ipak, definitivno najveću korist buyet Srbije i građani kao poreski obveznici od NIS-a imaju u činjenici da je ta kompanija privatizovana i da više nije gubitaš čiji se minusi zbog lošeg poslovanja pokrivaju iz javne kase.
Građani Srbije u proteklom periodu su potrošili više od četiri mlijarde evra na finansiranje lošeg poslovanja raznih preduzeća u državnom i društvenom vlasništvu. Samo u 2010. i 2011. taj trošak poreskih obveznika bio je po 700 miliona evra godišnje. Na primer, po podacima Agencije za privredne registre, u 2011. samo je pančevačka „Petrohemija“ napravila gubitak veći od 11 milijardi dinara, a u ovogodišnjem buyetu su planirane subvencije za železnicu veće od 14,5 milijardi dinara.
Takvo preduzeće bio je i NIS: u godini u kojoj je prodat Rusima napravio je gubitak od 3,8 milijarde dinara, a ne profit, kako je prvobitno bilo prikazano, što je bio skandal sam po sebi. Ukupno je NIS do privatizacije akumulirao čak 55 milijardi dinara gubitaka.
U svemu tome je, naravno, izuzetno dobro prošao i vlasnik NIS-a, ruski „Gaspromnjeft“: jedan od razloga tako visokih profita jeste prilično niska rudna renta koju toj kompaniji naplaćuje država Srbija za vađenje nafte. Takođe, NIS im je prodat za male pare – cena po kojoj su Rusi dobili 51 odsto akcijskog kapitala jednaka je prošlogodišnjem profitu kompanije.
Izvor Dnevnik
