Eksproprijacija 8.000 hektara zemljišta za gasovod “Južni tok” kroz Srbiju koštaće nas 24 miliona evra. Planirano je da se “evakuiše” 10.000 parcela, i to po hitnom postupku, jer će krajem sledeće nedelje u parlamentu biti usvojen zakon kojim će ovaj projekat biti proglašen nacionalnim.
Tržišnu cenu za otkup zemljišta određivaće Poreska uprava, a nadležni najavljuju da će to biti fer cifra. Sredstva su, kako oni napominju, već obezbeđena, ali s obzirom na to da je reč o strateškom projektu, poručuju da sa državom nema cenkanja.
Kada će zvanično početi gradnja prve kompresorske stanice u Srbiji, niko se više ne usuđuje da prognozira. Ipak, pripreme za realizaciju ovog, trenutno najskupljeg evropskog projekta, uveliko su u toku. Završen je prostorni plan ovog infrastrukturnog koridora, radi se na pristupnim putevima, projektuju se kompresorske stanice, urađeno je deminiranje, geodetska istraživanja, rešava se logistika…
Prema rečima Dušana Bajatovića, direktora “Srbijagasa”, radnici ovog preduzeća uveliko obilaze vlasnike parcela, a njih 4.000 je već pristalo da državi proda zemljište. Predlog za eksproprijaciju može se podneti najkasnije tri godine od dana stupanja na snagu zakona. Korisnik će biti preduzeće “Južni tok” iz Novog Sada, koje će steći pravo na zemljište sedam dana nakon izdavanje rešenja.
Kada je reč o novcu, iz budžeta Srbije je za ovaj projekat obezbeđeno 75 miliona evra.
– Od toga će deo “otići” za eksproprijaciju, a deo za pristupne radove – kaže Bajatović.
– Ostatak novca nabavićemo uz pomoć kredita. Do sada imamo potvrdu da su ruske banke spremne da finansiraju izgradnju “Južnog toka” u Srbiji. Poziv važi i za ostale zainteresovane kreditore, a mi ćemo se opredeliti za one koji ponude najbolje uslove. Građevinska dozvola još nije izdata, ali očekujemo da i taj pečat uskoro dobijemo.
Iz “Srbijagasa” najavljuju da bi krajem februara u Srbiju trebalo da dođe i direktor “Gasproma”, Aleksej Miler, i da će se tada razgovarati i o “Južnom toku”.
– Nadamo se da ćemo sa njim postići konačan dogovor oko raspisivanja dugoročnih tendera za kompresore, nabavku cevi – tvrdi Bajatović.
– U junu, kada bude završena specifikacija šta srpske firme mogu da urade, preći će se na dogovor, kako bi se u taj posao što više uključile srpske kompanije.
Direktor “Srbijagasa”, najavljuje i “velike trke u regionu”, za izgradnju gasnih elektrana, za koje su konkurisale Hrvatska, Bosna i Hercegovina, a posebno i Republika Srpska. On napominje da će se Srbija prijaviti za četiri gasne centrale. To su projekti vredni ne manje od 1,5 milijardu evra, što uz još dve, koliko će koštati “Južni tok”, predstavlja 3,5 milijarde evra mogućih investicija.
Da je ovaj energetski projekat višestruko važan za Srbiju, govori i činjenica da osim što našoj zemlji “Južni tok” donosi sigurno snabdevanje gasom, tu je i velika zarade od tranzita ruskog energenta, ali i posao za domaću operativu. Magistralni gasovod će se kroz Srbiju prostirati u dužini od oko 415 kilometara. Poređenja radi, dužina kraka za Hrvatsku je 56, a za Republiku Srpsku oko 100 kilometara. Samo od tranzita naša zemlja će ubirati minimum 500 miliona evra godišnje, a tendencije vezano za cenu i isporuku gasa su takve da prihod može da bude samo veći.
Izvor Poslovno jutro
