Iako je Zorana Mihajlović, ministar energetike, više puta ponovila da država neće prodavati „Elektroprivredu Srbije”, jer je to jedino što je Srbiji ostalo, poslednji nesporazumi u EPS-u na relaciji SNS-SPS odnosno generalnog direktora i predsednika Upravnog odbora ponovo su otvorili prostor za spekulacije o mogućoj transakciji ovog javnog preduzeća i to Nemcima ili Rusima.
Ministarka je kao razloge zašto ne treba prodavati EPS navela i to da možemo da proizvedemo dovoljno električne energije ne samo za nas nego i za izvoz, te bi bilo ludo da se sada bavimo prodajom EPS-a.
Ona pri istom stavu ostaje i posle poslednjih dešavanja u EPS-u i kaže da nije tačno da je mogući razlog nesporazuma to što bi jedni da EPS prodaju Rusima, a drugi Nemcima, jer EPS nije na prodaju, ali da će izjave tim povodom davati danas.
U EPS-u kažu, da su ovakve priče čista spekulacija i da ovo nije prvi put da se priča o prodaji EPS-a Rusima ili Nemcima, te da su te priče krenule prvi put 2007. godine kada je potpisan neobavezujući memorandum s ruskom „Iter rao”, kompanijom za trgovinu strujom, koja je u stopostotnom vlasništvu ruske države.
EPS je mesec dana po potpisivanju tog protokola, koji je u međuvremenu propao, trebalo da dostavi spisak projekata izgradnje termo i hidroelektrana. To se prvenstveno odnosilo na dogradnju termoelektrana „Kolubara B” i TENT B, kao i gradnju elektrana na Drini.
Ruska strana je ovim bila iskazala nameru da ubuduće bude partner EPS-u u svim velikim energetskim poslovima, što je pojedincima mirisalo da još jedna ruska kompanija ulazi na mala vrata u srpsku energetiku, što znači da će u svim segmentima energetike Srbije kao partnere imati upravo Ruse, budući da je NIS već bio prodat.
Ista priča se ponovila i početkom septembra kada je u Nemačkoj potpisan memorandum s RWE, iako je EPS s RWE još u novembru 2009. potpisao Memorandum o saradnji, a u avgustu 2011. godine osnovao i zajedničko preduzeće EPS I RWE „Moravske hidroelektrane”.
Novim sporazumom, koji je aktuelna vlada potpisala prošle godine s ovim nemačkim gigantom, bilo je predviđeno strateško partnerstvo s EPS-om za gradnju novog bloka termoelektrane „Nikola Tesla” B3 snage 700 megavata.
Međutim, u Srbiji su već svi pomalo skeptični kada je u pitanju dolazak Nemaca u EPS, jer oni to godinama najavljuju, ali u poslednji čas odustanu. Tako je u vreme prethodne vlade bilo usmeno ugovoreno da RWE uđe u termosektor, pre svega u Obrenovac. Na kraju se za međunarodni tender za izgradnju trećeg bloka obrenovačke termoelektrane niko nije javio, pa ni RWE. Nemci su kao uslov za dolazak u Obrenovac tražili ulazak u hidrosektor Srbije.
Upitan da li bi razlog nesporazuma u EPS-u mogao da bude prodaja EPS-a, Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike, kaže da se ozbiljne stvari, kakva je moguća prodaja EPS-a, ne mogu rešavati sukobom čelnih ljudi u EPS-u, te da misli da su to izmišljotine.
– Pravo je pitanje da li sukob u EPS-u uopšte postoji ili je to samo predstava za javnost. Ako je problem tako urgentan da bi EPS za mesec dana mogao da bankrotira onda je vlada već trebalo da smeni predsednika UO kog je i imenovala, objašnjava Ružić.
Činjenica je, ističe on, da je EPS u jako lošem stanju. Ali to nije od juče, već je to decenijski problem koji vlada ne želi da reši, a tiče se, pre svega, promene cene struje.
– Nema boljitka za EPS sve dok vlada ne prestane da političke poene stiče na socijalnoj ceni struje, kaže on i dodaje da taj problem ne može da se reši preko noći. Stiče se utisak da vlada nije ni spremna da bilo šta promeni u EPS-u da bi stvari počele da se menjaju nabolje, objašnjava Ružić.
Upitan na šta konkretno misli, kaže da tu pre svega misli na mnogo veću odgovornost koju bi direktori kompanije morali da imaju. Dakle, kako je mogao neko ko je upravljao EPS-om, da se zadužuje toliko da EPS sada može da bankrotira. Svako ko domaćinski vodi kuću zna koliko može da zaradi, a koliko da se zaduži, ističe Ružić.
On veruje da će sukob na relaciji UO menadžment vlada tolerisati sigurno neko vreme, odnosno dok baš ne zagusti. Do tada će se po inerciji sve raditi kao i do sada. Pitanje je samo dokle će stvarno EPS to moći da izdrži s ovako nerealno niskom cenom struje i tolikim zaduživanjem.
Kredit ne leči probleme
U EPS-u kažu da je za rešavanje manjka od 50 milijardi dinara u novčanim tokovima planirano kreditno zaduženje od 30 milijardi dinara, ali da kredit leči samo deo problema.
Suma od 50 milijardi dinara, koja se ovih dana pominje u javnosti kao zahtev „Elektroprivrede Srbije”, predstavlja nedostajuća novčana sredstva i iskazana je u godišnjem planu poslovanja za 2013. godinu, koji je vlada usvojila početkom februara.
Plan novog rukovodstva EPS-a je da samo jedan deo nedostajućih sredstava obezbedi iz kreditnog zaduženja i to oko 30 milijardi dinara. Takav zahtev je upućen Upravnom Odboru EPS-a i na njega do danas nije dobijen odgovor.
Izvor Politika
