EPS ovih dana piše poglavlje „Kako prevariti i oterati investitore“ u Uputstvu za ubistvo privrede. Nova cena struje koju će EPS-u plaćati veliki industrijski potrošači od ove godine predstavlja poskupljenje od više od 60% u odnosu na prethodnu. Liberalizacija tržišta, neophodna kako bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa zakonima Evropske unije, umesto postojanja konkurencije i mogućnosti izbora između više dobavljača, predstavlja samo izgovor za drastično poskupljenje i pokrivanje EPS-ove neefikasnosti.
Od 1. januara ove godine, liberalizacija tržišta električne energije u Srbiji odnosi se na 27 velikih industrijskih preduzeća, potrošača struje na visokom naponu, koji su izgubili pravo na regulisanu cenu i prinuđeni su da prihvate novu cenu koju nudi EPS „u skladu sa tržišnim uslovima“. Nakon prve ponude EPS-a s početka decembra 2012. godine, sedam preduzeća među kojima su cementare, preduzeća hemijske industrije, čeličane, koji spadaju u ovu kategoriju potrošača, uputilo je više molbi i zahteva ministarstvima energetike, finansija i privrede, Agenciji za energetiku i EPS-u da se povećanje cene sprovede u etapama, da ne bi izazvalo ekstremno visoke troškove u pogođenim industrijama, cenovni šok na tržištu i lančanu reakciju poskupljenja.
Ovi potrošači su izrazili i svoje nezadovoljstvo zbog činjenice da, iako je tržište liberalizovano, ne postoji nijedan drugi snabdevač električne energije koju bi mogao da ponudi potpuno snabdevanje osim EPS-a, tako da je otvoreno tržište puka farsa i otvorena mogućnost EPS-u da, kao realno jedini snabdevač struje u Srbiji, može da formira cenu prema sopstvenoj volji, ne vodeći računa o mogućnosti i spremnosti potrošača da tu cenu plate.
Od 27 potrošača na visokom naponu, 8 su preduzeća u restrukturiranju, koja električnu energiju svakako ne plaćaju i preduzeća koja ne smeju biti isključena sa mreže, tako da EPS finansiranje svojih gubitaka prebacuje na nekolicinu preostalih likvidnih kompanija koji svoje obaveze redovno izmiruju, posluju u Srbiji, zapošljavaju radnike i predstavljaju deo temelja naše privrede i potencijal za njen dalji razvoj, koje nemaju drugog izbora osim da prihvate cenu struje koju im EPS nudi. Zdrava, profitabilna preduzeća, kojih je u Srbiji ionako premalo, lako će se naći na ivici bankrota ili će zatvoriti ovdašnju proizvodnju i preseliti je u oblasti u kojima je moguće planirati poslovanje na duže staze i gde se odluke ne donose na štetu, već u interesu privrede. Ovakvom diskriminacijom se očigledno i budućim investitorima nagoveštava šta mogu da očekuju ako odluče da svoje započnu svoje poslovanje u Srbiji.
Cena električne energije u evropskim zemljama uglavnom je niža za energetski intenzivne industrije, kao što su čeličane, hemijski i petrohemijski kompleksi, proizvođači bakra i aluminijuma, od cene za domaćinstva, čime se industrija podstiče i ohrabruje razvoj novih poslova i ulaganja. Priče, koje već godinama slušamo, o tome da Srbija ima najjeftiniju struju u Evropi sada više ne važe. Kilovat struje u Srbiji za velike potrošače za ovu godinu biće skuplji od kilovata za industriju u razvijenim evropskim zemljama, koje su imale vremena za prilagođavanje, što će našoj već ionako posrnuloj i oslabljenoj privredi zadati dodatni udarac i doprineti gubljenju jedne od malobrojnih konkurentnih prednosti koje je Srbija do sada imala i čime je mogla da privuče strani kapital. Kompanije pogođene ovim poskupljenjem pokušaće da povećanje cene prenesu na svoje kupce na domaćem tržištu ili će prekinuti proizvodnju u Srbiji.
Elektroprivreda Srbije će, s druge strane, ostati bez kupaca na domaćem tržištu i struju prodavati inostranim kupcima, gde će morati da igra po tržišnim pravilima i gde će kilovat nuditi po ceni nižoj od one koju nudi u Srbiji. Tako će se, umesto podsticanja razvoja domaće ekonomije, dodatna vrednost stvarati u drugim privredama, a Srbija će gotove proizvode uvoziti po znatno višim cenama od one koju bi imali kada bi se proizvodili ovde. Sredinom januara ove godine, mediji su preneli izjavu ministarke Zorane Mihajlović da će se poskupljenje struje za potrošače na visokom naponu sprovesti u dve faze, međutim, to se nije dogodilo.
Nedostatak razumevanja nadležnih institucija i EPS-a i sluha za probleme privrede, kao i nepostojanje volje da se pronađe rešenje koje će biti zadovoljavajuće za obe strane, doveli su do osećaja prevarenosti i razočarenja velikih industrijskih preduzeća i investitora, čiji se pokušaji da situaciju učine prihvatljivijom i nadležnima ukažu na drastične konsekvence njihovih odluka, odbijaju o neprobojni zid. Optimistične prognoze o rastu industrijske proizvodnje, rastu BDP-a, rastu standarda građana i prevazilaženju krize u 2013. godine se, sudeći po događajima s početka ove godine, sigurno neće ostvariti.
Izvor Poslovni pregled
