Kako je precizno isplanirano, ulogom od 330 miliona dolara u rudarstvo i metalurgiju solidno oporavljen naš bivši gigant obojene metalurgije proizvešće u narednoj godini ukupno 42.230 tona katodnog bakra, 917 kilograma zlata, 5,2 tone srebra, 130.000 tona sumporne kiseline…
Biće stvoreni dobri preduslovi za rentabilno poslovanje na duge staze, jer će u idućoj godini biti okončana i gradnja nove topionice bakra i fabrike sumporne kiseline, a u pogon će stupiti i modernizovane flotacije u Boru i Majdanpeku. Za dugoročno stabilno poslovanje celog kolektiva, sa oko pet hiljada zaposlenih, izuzetno je bitno i što je u poslednje tri godine rudarstvo u Boru i Majdanpeku doživelo istinski preporod.
Novom mehanizacijom, u čiju kupovinu je uloženo 200 miliona dolara, otkopano je mnogo jalovine, više nego što je planirano, pa se sada znatno brže dolazi do rude bakra.
Direktor Spaskovski kaže kako će u idućoj godini sa borskih površinskih kopova „Veliki Krivelj” i „Cerovo” i onog u Majdanpeku biti uklonjeno 60 miliona tona jalovine, kao nikada u minulih 110 godina. Zvuči zaista neverovatno: to će za 80 odsto biti više nego u 2012. ili devet puta više nego u 2008. godini. Najsavremenija mehanizacija, iz uvoza, ogromnih gabarita, stigla je i u Majdanpek. Eto prilike da i tamošnji rudnik, nekada najveći i najsavremeniji u Evropi, počne brže da se oslobađa jalovinei stiže do rude bogate bakrom, zlatom, srebrom, platinom, paladijumom…
Nije dobro što je jalovine sve više, a rude sve manje i što je ruda sve siromašnija metalom, ali je najbitnije da rude ima (i za sto narednih godina) i da Borski kombinat bakra može da kupi najsavremeniju i najproduktivniju mehanizaciju pa proizvodnju učini ipak isplativom. Istovremeno, i berzanska cena bakra je izuzetno povoljna (dostizala i do 10.000 dolara za tonu), a svi su izgledi da će takva biti i dugoročnije.
Bakru će biti bolje i kada ove godine najzad počne da radi rudnik “Čoka Marin”, sa najvećim sadržajem zlata, u ataru majdanpečke opštine, pogotovo kad se uđe u nova ležišta rude bakra u okolini Bora: “Kriveljski kamen” i „Borsku reku”.
Tako će, kaže direktor Spaskovski, Borski kombinat moći uspešno da posluje. Posle dve decenije krize, uhvaćen ja zamajac i u proizvodnji bakra biće sve bolje. A da je sve u usponu može se videti i po tome što su zarade zaposlenih dostigle mesečni prosek od 70.000 dinara. I ukupno finansijsko poslovanje je sve stabilnije.
Gubici iz poslovanja su prošlost, uredno se isplaćuju sve obaveze prema dobavljačima, izvođačima radova i državi
Izvor B92
