Srbija će nastaviti razgovore sa predstavnicima Rusije o iznosu rudne rente, koju bi ubuduće trebalo da plaća Naftna industrija Srbije, jer naša strana smatra da su Rusi naplatili svoje ulaganje u NIS, s obzirom na to da se već četiri godine eksploatiše domaća nafta, izjavila je ministar energetike Zorana Mihajlović.
U NIS-u tvrde da još nisu isplatili investiciju, ali kod nas se procenjuje da je milion tona nafte, koja se godišnje eksploatiše iz naših izvora, više nego izdašan prihod za isplativost ukupne investicije u NIS. Prema mnogim procenama rudna renta za eksploataciju nafte i gasa u Srbiji zaista je niska zbog čegase moraju zaštititi domaći resursi i interesi, jer je to značajan izvor prihoda za budžet zemlje.
Za Srbiju je značajno, ocenila je Mihajlović, kojom se brzinom eksploatiše domaća nafta i da li ćemo imati rezerve ili će domaća nalazišta uskoro „presušiti”. O svemu tome se, kako je rekla, mora razgovarati sa predstavnicima „Gaspromnjefta”.
Mihajlović je naglasila da Srbija treba da istražuje nova naftna polja i da je značajno pitanje za NIS da li se bavi istraživanjem novih naftnih polja ili samo eksploatiše ono što Srbija imala.
Ugovor između Rusije i Srbije iz 2009. o prodaji većinskog paketa NIS-a „Gaspromnjeftu”, inače, predviđa da se rudna renta, koja je tada iznosila tri odsto prihoda od prodaje, ne menja do dostizanja isplativosti investicionih projekata NIS.
U Srbiji je u međuvremenu, stupanjem na snagu novog Zakona o rudarstvu, došlo do povećanja iznosa rudne rente na sedam odsto prihoda od prodaje.
Upitan, ko treba da utvrdi da li se NIS-u vratilo uloženo i po tom osnovu povećati mu rudnu rentu na sedam odsto, Mahmud Bušatlija, savetnik za strane investicije kaže to je zadatak revizora.
– Budući da državni revizor nema tih mogućnosti da utvrdi da li je NIS vratio uloženo za ove četiri godine, treba angažovati renomiranu revizorsku kuću koja će to ispitati, nakon čega će se znati da li NIS-u treba povećavati rudnu rentu ili ne, kaže on.
Pitanje je zašto je pregovarački tim Srbije pre prodaje NIS-a uopšte pristao na to da se za NIS ne povećava rudna renta kao za sva druga preduzeća koja crpe prirodna bogatstva u Srbiji.
– Ako je već neko novom vlasniku NIS-a želeo da napravi neki ustupak onda im je trebalo dati izvesne povlastice po pitanju plaćanja poreza, a nikako dirati u nadoknadu za rudnu rentu, objašnjava on.
S druge strane ne sme se prenebregnuti činjenica i da novi vlasnik NIS nije platio samo 400 miliona evra kompaniju, kako se to u javnosti predstavlja, već mnogo više, preuzimajući i sve nasleđene dugove od više stotina miliona evra. Osim toga u povraćaj uloženih investicija NIS nikako ne bi smeo da uračunava kredite koje je NIS uzimao da bi modernizovao rafineriju, jer to tek treba da se vrati iz redovnog poslovanja, kaže on.
Izvor Politika
