Članice Evropske unije moraju da se odreknu pogubnog uticaja državnih intervencija u energetici i pojačaju napore na sprovođenju pravila jedinstvenog energetskog tržišta, upozorili su iz Evropske komisije napominjući da bi to za evropske potrošače moglo da znači uštedu od 13 milijardi evra godišnje. Komisija od članica traži da u narednih nekoliko godina postepeno ukinu regulisane cene električne energije i gasa koje obeshrabruju traženje jevtinijih i efikasnijih opcija, ali i druge kompanije da uđu na tržište.
Nedovoljna konkurencija, ocenila je Komisija u novom izveštaju, sprečava potrošače da sklope za njih najpovoljnije ugovore. Pored toga, subvencije za gas i struju uvećavaju dugove koji se zatim ponovo prebacuju na poreske obveznike.
Trenutno 18 zemalja EU reguliše maloprodajne cene struje i/ili gasa, čime se koče investicije i šalju loše poruke potrošačima koji vode računa o cenama.
“Moramo da stanemo na put regulisanim cenama”, istakao je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Gunther Oettinger) dodajući da zemlje “uvode pravila i utvrđuju cene same za sebe” što nije, kako je rekao, u skladu sa “shvatanjem toga šta jedinstveno tržište treba da bude” u Komisiji.
Etinger je kazao da Komisija traži uklanjanje regulisanih cena, posebno onih koje su ispod tržišnih.
“Gledajući ukupne troškove, to je najpravedniji način (da se formiraju cene)”, kazao je Etinger predstavljajući izveštaj i dodao da je regulisanje cena dozvoljeno pod posebnim uslovima od kojih je jedan da se ne krše pravila konkurencije.
Etinger je istakao da je kada je reč o gasu i struji građane i biznis interesuju samo dve stvari – sigurne isporuke i dostupne cene, i da će to biti dostignuto zahvaljujući funkcionisanju evropskog tržišta energije.
Evropski potrošači bi, kako se navodi, mogli mnogo da uštede ako bi prešli na isporučioce sa najnižim cenama ali trećina potrošača uopšte ne poredi cene.
U izveštaju se od članica EU traži da podrže pravo potrošača da promeni isporučioca u roku od tri nedelje bez finansijskih troškova, kao i da prionu na uvođenje “pametnih” brojila.
Takođe se od članica EU zahteva da ubrzaju usklađivanje nacionalnih sa evropskim propisima, prema kojima se energetska tržišta moraju otvoriti za konkurenciju da bi kupci dobili mogućnost da biraju preduzeća koja će ih snabdevati gasom ili strujom, jer je rok za to istekao još pre 20 meseci. Cilj tih propisa je i da se kompanijama na sektoru energije omoguće jednaki uslovi na tržištu.
Komisija je pozvala članice da sprovedu treći energetski paket i strogo poštuju propise o konkurenciji. U septembru je Komisija inače otpočela procedure protiv 18 zemalja koje još nisu usvojile propise iz trećeg paketa.
Evropska komisija želi da se kreiranje jedinstvenog energetskog tržišta završi do 2014. godine ali strahuje da zemlje EU nisu na putu da se to i ostvari.
U ovom trenutku devet zemalja nema regulisane cene energije, što je u skladu sa odredbama trećeg energtskog paketa. To su Austrija, Češka, Nemačka, Finska, Luksemburg, Holandija, Slovenija, Švedska i Velika Britanija.
Prema podacima Komisije, regulisane cene energije za domaćinstva imaju Belgija, Grčka, Irska, Litvanija, Letonija i Španija.
Regulisane cene i za domaćinstva i za industrijske potrošače još imaju Bugarska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Francuska, Mađarska, Malta, Poljska, Portugalija, Rumunija i Slovačka.
Grčka, Litvanija i Portugalija obavezale su se da će do 2013. postepeno ukinuti regulisane cene a Rumunija do 2017. godine.
Nacionalne vlade brane se da regulisanim cenama energije pored ostalog štite osetljive grupe, međutim, u Komisiji su uvereni da državne intervencije nisu najbolja stvar za potrošače jer im ulivaju lažni osećaj zaštićenosti.
Potrošače treba, smatraju u Komisiji, podsticati da aktivno traže bolje mogućnosti, uključujući energetski efikasnije usluge.
Izvor Euractiv
