Jedna od najvećih zabluda oko energije vetra jeste da razvoj vetroelektrane troši više energije nego što će vetropark ikad proizvesti.
Rok povrata investicije u proizvodnju će zavisiti od tipa vetroturbine koja je koriš’ena i brzini vetra na određenoj lokaciji. Uzimajući u obzir da bi rok trajanja vetroturbine morao biti najmanje 20 godina možemo lako zaključiti da će turbina proizvesti mnogo više energije nego što je potrebno za razvoj.
Mitovi su i da vetroelektrane imaju negativan uticaj na turizam, da uništavaju populacije ptica, zatim da vetroturbine trebaju pomoć od tradicionalnih izvora energije zbog variranja brzine vetra. Naime, pomoćni izvor energije je uvek bio važan faktor svih tradicionalnih izvora energije i uvek će biti za obnovljive i neobnovljive izvore energije.
Zabluda je i da su vetroturbine bučne. Ova mana se uglavnom odnosi na vetroelektrane na kopnu posebno u gusto naseljenim područjima. Međutim, granica zvuka kod modernih vetroturbina od mehaničkih delova svedena je na minimum ostavljajući samo aerodinamičan zvuk rotirajućih krakova.
Nije tačno ni to da vetroparkovi smanjuju vrednost obližnjih nekretnina. Studije u SAD-u su zaključile da vrednosti kuća u radijusu od 5 km od vetroparka nisu negativno pogođene uspoređujući s kućama na sličnim lokacijama bez vetroparka u blizini.
Pogrešan je stav i da je proizvodnja energije vetra skupa. Od prošle decenije električna energije proizvedena od energije vetra je u stalnom porastu dok su cene vetroturbina u stalnom padanju.
