Čelnici kompanije “Srbija Nikl” Radomir Vukćević i Dragoslav Božović otkrivaju za “Blic” da pored istraživanja žele da se bave i eksploatacijom nikla ukoliko dobiju sve potrebne dozvole.
– Eksploataciju bi, ako dobijemo sve dozvole i ako u Srbiji za to postoje uslovi, radili tek za pet godina. Raspolažemo najnovijim tehnologijama koje ne zagađuju životnu sredinu i ne ispuštaju sumpor-dioksid u atmosferu. Naša kompanija je zasad dobila odobrenja za istraživanja na području Lipovca i sela Ruđinci-Veluće. Aplikacija za Mokru Goru je u pripremi – kaže Vukčević.
Božović smatra da se oko nikla nepotrebno podigla bura u javnosti:
– Histerija koja se putem laži i obmana plasira u javnosti je smišljena i u službi je, potpuno smo sigurni, nekih ličnih interesa.Građani treba da znaju da su mnoge informacije, koje su u vezi nikla ovih dana izgovarali pojedinci, bile tendenciozne. Srbija ima pravo da zna kakve rude ima u zemlji bez obzira hoće li ih eskploatisati ili ne i to ne sme da sprečava bilo koji pojedinac – kaže Božović.
Na pitanja novinara „Blica“ kakav interes da miniraju istraživanje imaju, na primer, akademici SANU koji su listom protiv čak i istraživanja, nismo dobili najjasniji odgovor sem konstatacije da će sve biti rečeno na stručnom okruglom stolu i da su se do sada mahom javljali ljudi koji nisu po struci geolozi.
Čelnici ove kompanije kažu da se u zemljama Evropske unije radi na otvaranju 22 ležišta nikla. S obzirom na tu činjenicu stav nadležnog Ministarstva o geološkim istraživanjima je u skladu sa evropskim standardima. Ovakav stav ohrabrujući je za investitore.
– Kada završimo istraživanja laterističkih ležišta počinje priprema svih dokumenata neophodnih za dobijanje odobrenja za eksploataciju. Pri tome se radi i studija uticaja na životnu sredinu, što je složen dokument. Potrebne su brojne dozvole – objašnjava Vukčević, uz napomenu da ako istraživanja pokažu da eksploatacija nije isplativa, sve se obustavlja.
U slučaju da je isplativo, naš sagovornik ukazuje da fabrika ne mora da bude pored rudnika. On kaže da bi se prerada nikla mogla obavljati u mestu o kom bi se svakako konsultovali sa nadležnim državnim organima. Takva jedna fabrika bi donela zaposlenje za oko 5.000 ljudi. Tehnologija nije opasna po zdravlje i nema štetnog uticaja na životnu sredinu.
– U Kavadarcima se koristi stara tehnologija, drugačija od one koju bismo mi koristili, a bitno je istaći da ni to područje nije zagađeno. U Srbiji ležišta nikla ne sadrže sumpor, a i ceo proces prerade rude se odvija u zatvorenim sudovima – navodi Vukčević i dodaje da oni ne mogu da rade ništa što nije po zakonu.
– Sada hoćemo da ostvarimo istražna prava koja smo pokrenuli još za vreme ministra Petra Škundrića, pa Olivera Dulića, i sada je to sačekalo ministra Milana Bačevića.
Na pitanje “Blica” ko stoji iza „Srbija nikla“, Vukčević odgovara samo da je reč je o multinacionalnoj kompaniji koja je listirana na berzi u Londonu, Helsinkiju i Johanesburgu.
Okrugli sto o niklu u Srbiji biće održan u petak na Rudarskom fakultetu
Kako „Blic“ saznaje, okrugli sto koji je najavljivao ministar Milan Bačević trebao bi da se održi u petak na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu. Na njemu će učestvovati svi relevantni stručnjaci i akteri cele priče kako bi se dobila jasna slika o tome da li je eksploatacija nikla štetna po ljude i okruženje. Inače borbi protiv kopanja nikla juče se pridružila i Demokratska stranka Srbije. Ova stranka priprema dokument kojim će se u narednih 20 godina u vidu moratorijuma zabraniti eksploatacija otrovnih ruda kao što su nikl, živa ili uranijum, najavila je Milica Vojić Marković, poslanica te stranke i predsednica Odbora za zaštitu životne sredine u Skupštini. „Jasno je da su u svim opštinama gde su potencijalna nalazišta nikla građani listom protiv ekspolatacije“, ukazala je Vojić Marković. Ona je podsetila da je Vlada Vojislava Koštunice 2005. izdala dozvolu engleskoj kompaniji „Juropien nikl“, ali je ona povučena kad je utrvđeno koliko bi eksploatacija bila štetna po okolinu i zdravlje ljudi.
Izvor Blic
