Zemlje Evropske unije će trebati da dostave Evropskoj komisiji svoje energetske sporazume sa drugim zemljama izvan EU, odlučio je Evropski parlament prilikom konačnog odobravanja adekvatnog zakonodavstva.
Teks će stupiti na silu posle mesec dana, a u roku od tri meseca članice Evropske unije će trebati da dostave Briselu energetske dogovore koje imaju sa trećim zemljama, uključujući Rusiju, Norvešku i zemlje Afrike.
Sporazumi će biti proučavani od strane Brisela u narednih devet meseci kako bi se utvrdilo da li su u suprotnosti sa evropskim zakonodavstvom, i nakon toga zemlje će biti obaveštene o ishodu. Ukoliko nema reakcije iz Brisela u narednih meseca dana, to će značiti da su zemlje članice EU saglasne sa novim pravilima.
Pod zakonodavstvo potpadaju dokumenti koji su potpisani do sada, a u budućnosti prilikom potpisivanja ovakvih ugovora ili prilikom promene postojećih Evropska komisija će morati da bude informisana. Na svake tri godine novi sporazumi će morati da se dostave Evropskoj komisiji na proveru.
Prilikom rasprave otpao je zahtev u tekstu priloženog zakona da se ide na reviziju pre potpisivanja sporazuma, a ne posle. Njeni predstavnici mogu da razmatraju slične energetske pregovore, ali samo ukoliko ih određena država ili kompanija zamoli da ih slede, da li stvaraju probleme evropskom zakonodavstvu i ukoliko nude neobavezujuće klauzule.
Ukoliko vlada zemlje članice proceni da su određeni članovi sporazuma poverljivi Evropska komisija će poštovati ovu procenu i neće deliti podatke sa drugim zemljama EU.
Zakonodavstvo se ne odnosi na međufirmine sporazume, međutim ako su firme delovale na bazi međudržavnog sporazuma, isto tako treba da dostave tekst. To znači da će Evropska komisija imati pravo na pristup i ugovoru o isporukama prirodnog gasa između Bulgargaza i Gazproma, na primer, jer dve kompanije deluju u ime svojih zemalja.
Prema poslanicima evropskog parlamenta, ovo zakonodavstvo bi moglo da ojača i pozicije članica EU u energetskim sporazumima, jer će EU moći da podržava svoje članice u spornim slučajevima.
Evropska unija je veoma zavisna od uvoza energije. U sektoru gasa 60% od potreba EU zavise od uvoza, a u naftnom sektoru ovaj procenat stiže do 80%. U interesu evropskih potrošača u EU je da jednoglasno govore sa svim spoljašnjim energetskim snabdevačima. Ovo će dovesti do veće koordinacije među zemljama članicama i do nižih cena za korisnike, izjavio je prezenter ove teme.
Novi zakon bio je usvojen od evropskih poslanika sa 369 glasova „za“, 240 „protiv“ i 14 „uzdržan“. Predstavnici grupe socijalista i zelenih glasali su protiv zakona, jer prema njihovom mišljenju on nije dovoljno ambiciozan.
Izvor Energyobserver
