Ako narednih godina Srbija ne izgradi nijednu novu elektranu, mogli bismo doći u situaciju da godišnje uvozimo oko 10 odsto ukupnih potreba za strujom, što će koštati preko 300 miliona evra godišnje, tvrde stručnjaci.
S obzirom na to da je na rok kraći od pet godina nemoguće priključiti bilo koje novo veće postrojenje na mrežu, a da sadašnje elektrane ne mogu da podmire potrebe, sve je izvesnije da će se ove procene obistiniti.
– Još nepovoljnija situacija će biti ako zaživi domaća industrija jer će tada rasti potrošnja struje. Izvesno je da će iz godine u godinu uvoz rasti, pogotovo u godinama ekstremno hladnih zima i loše hidrologije – kaže Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu.
Da bi uvoz mogao iznositi oko 10 odsto u narednim godinama slaže se i Maja Turković, ekspert za elektroenergetske sisteme.
– Ne verujem da će uskoro biti pokrenut neki novi kapacitet, naročito sa ovom cenom struje – kaže ona.
Turkovićeva, međutim, ne bi da u ovom trenutku kalkuliše o tome koliko bi uvoz struje mogao da košta Srbiju, jer kaže da će to zavisiti i od toga da li će nuklearke u Bugarskoj i Rumuniji biti zabranjene.
– Struja koja se dobija iz nuklearki je prilično jeftina, a Srbija bi je i uvozila iz tog pravca – dodaje Turkovićeva.
Sagovornici “Blica” se ne slažu sa ocenama da su ulaganja u remont elektrana bila mala, pogotovo u termoenergetskom sektoru.
Rajaković kaže da kada bi se izgradile i sve najavljene hidroelektrane, koje su malih kapaciteta, proizvodnja struje bi u najboljem slučaju bila povećana za 10 odsto.
– Elektrana TENT B3 bi mogla da proizvede od 15 do 20 odsto godišnje proizvodnje struje, a nju najavljujemo više od 10 godina, a završetak projekta Kolubare B više od 20 godina – kaže Rajaković.
Izvor Blic
