Nameravamo da inteziviramo projekat istraživanja i eksploatacije uljnih škriljaca u Srbiji, iz kojih bi za 10 godina, naša zemlja mogla godišnje da dobija oko 1,5 milion tona sintetičke nafte, izjavio je u intervjuu Tanjugu Milan Bačević, ministar rudarstva, prirodnih resursa i prostornog planiranja.
Najavljujući da bi već u septembru trebalo da počne izrada strategije za eksploataciju uljnih škriljaca i procedura odabira strateškog partenera Bačević je naglasio da bi Srbija morala da zadrži kontrolni paket akcija u tom projektu.
“Procenjuje se da raspolažemo sa oko dve milijarde tona rezervi uljnjih škriljaca, od kojih su samo u aleksinačkom basenu potvrđene rezerve od 400 miliona tona, a geološka istraživavnja, koja nisu sprovedena na celoj teritoriji Srbije, počeće u najskorije vreme. Postoje naznake da uljnih škriljaca ima i na drugim lokacijama u Srbiji i uz korišćenje novih tehnologija za preradu te sirovine u sintetičku naftu, mogli bismo da nadomestimo značajne količine nafte koju uvozimo,” istakao je Bačević.
Do sada su interes za istraživanje uljnih škriljaca pokazale po jedna kineska i estonska kompanija, dva investiciona fonda i Naftna industrija Srbije, a prethodna Vlada Srbije je raspisala tender za konsultanta za izbor strateškog partnera, podsetio je ministar i ukazao da bi pokretanje tog posla uposlilo nerazvijeni južni deo Srbije.
Srbija raspolaže i drugim mineralnim sirovinama, rudama, geotermalnom energijom, obnovljivim izvorima energije, koje predstavljaju pravo bogatstvo naše zemlje, rekao je Bačević i naglasio da je rudarstvo velika razvojna šansa Srbije, jer ta delatnost može najbrže, posle poljoprivrede, da povrati uloženi novac, pod uslovom da to što se eksploatiše u Srbiji može i da se prerađuje.
“Nastaviće se i istraživanja potencijalnih ležišta litijuma jer bi izgradnja pogona za preradu i proizvodnju finalnih proizvoda u Srbiji višestruko uvećali prihode u odnosu na zaradu koja se ostvaruje kad se izvozi samo sirovina. Srbija ima i druge dragocene minerale, kao što je zeolit koji se istražuje na Kopaoniku, ali ga ima i na drugim lokacijama i ima široku primenu u mnogim industrijama, kao što su farmaceutska, hemijska, IT i kosmička industrija,” rekao je Bačević najavljujući da bi, već u septembru Skupštini Srbije trebalo da se prosledi predlog izmene Zakona o rudarstvu i geloškim istraživanjima.
Ministar ostavlja i mogućnost da bude usvojen potpuno nov zakon, jer je postojeći, koji je usvojen krajem prošle godine u praksi “već pokazao izvesne nedostatke, što stvara probleme kompanijama koje se bave tim poslom”.
“Postojeći zakon nedovoljno jasno definiše ko čime raspolaže, kao i pravila koja obavezuju potencijalnog korisnika prirodnih resursa, a mnogim prirodnim resursima se raspolaže bez potpune dokumentacije i bez adekvatnog plaćanja koncesija državi,” rekao je Bačević, dodavši da je još rano da se govori o tome da li će biti povećanja naknada za geološka istraživanja i povećanje rudnih renti.
