Troje investitora u male hidroelektrane u RS do sada je dobilo odobrenje za korištenje podsticajnih sredstava za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora.
U Regulatornoj komisiji za energetiku RS (RE RS) potvrdili su da su odobrenje za korištenje podsticaja za “zelenu” energiju izdali firmama “Bobar – Taubinger Elektrik” iz Foče za MHE Bistrica B-5a i “Elingu” iz Teslića za MHE Divič, te Čedomiru Laloviću iz Rudog za MHE Štrpci.
Rešenja o podsticajima su na dugoročnoj osnovi i u konkretnim slučajevima se kreću u rasponu od 10 mjeseci za MHE Štrpci nominalne snage postrojenja 60 kilovata do 13 godina i osam mjeseci za MHE Bistrica B-5a snage 3,93 megavata.
RS je početkom ove godine uvela podsticaje za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora kroz naplatu naknade od 0,0018 KM po utrošenom kilovat-času, što je domaćinstvima prosečno povećalo mjesečne račune za struju za oko 0,60 KM.
Naknadu naplaćuje “Elektroprivreda RS” u cilju pokrivanja svojih troškova zbog propisanog obaveznog otkupa struje od investitora u obnovljive izvore (za sada samo iz malih hidroelektrana). U ovoj godini na taj način planiraju prikupiti 5,7 miliona KM i raspodijeliti prema proizvođačima “zelene” energije čiji je ovogodišnji plan proizvodnje struje oko 69 gigavat-časova.
Nada Ćeranić, šef Sektora za tarife i tržište u RE RS, izjavila je da “Elektroprivreda RS” obavlja sve povjerene poslove u ovom domenu, kao prelazno rešenje dok se ne formira nezavisni operator sistema podsticanja (OSP) sa osnovnim zadatkom da otkupljuje struju proizvedenu u postrojenjima koja ostvaruju pravo na podsticaj.
Ona kaže da nema informacija kada bi OSP mogao početi s radom, navodeći da je ta odluka u nadležnosti Vlade RS.
Otkupna cena struje iz malih hidroelektrana instalisane snage do 10 megavata kreće se od 11,9 do 14,7 feninga po kilovat-času. Za vjetroelektrane je utvrđena otkupna cena struje od 16,5 feninga, za solarne elektrane od 40,1 do 50,4 feninga, za elektrane na čvrstu biomasu od 17,3 do 19,9 feninga, a za elektrane na poljoprivredni bio-gas 22,5 feninga.
Koliki su domaći potencijali u obnovljivim izvorima energije najbolje se vidi iz podatka da samo četiri razvijene zemlje u Evropi (Norveška, Austrija, Švedska i Švajcarska) imaju veći nivo potrošnje struje iz “čistih” izvora u odnosu na RS.
Uporedni podaci Kancelarije za statistiku EU – Eurostat i Regulatorne komisije za energetiku RS pokazali su da je RS lani više od polovine struje (50,2 odsto) utrošila iz “čistih” izvora (isključivo hidropotencijal), što je daleko veći nivo od svih zemalja regiona i mnogih država Evropske unije. Tako je, primjera radi, Mađarska u 2009. godini imala učešće “zelene” energije od sedam odsto, Bugarska 9,8 odsto, Makedonija 15,4 odsto, Rumunija 27,9 odsto, Slovenija 36,8 odsto, a Hrvatska 36,9 odsto.
Ovi podaci se isključivo odnose na električnu energiju (ne i toplotnu) i obuhvataju potrošnju iz svih “zelenih” izvora bez obzira na kapacitet, pa tako i hidroelektrane sa snagom većom od 10 megavata koje nemaju pravo na podsticajna sredstva.
Izvor Capital
