„Elektroprivreda Srbije“ bez namere da polemiše u vezi sa zahtevima iznetim na konferenciji za štampu Srspke napredne stranke želi da ukaže na netačnosti koje se tiču poslovanja EPS – a.
– U sistemu EPS – a godišnje se ugovori i realizuje oko 10. 000 javnih nabavki. Od tog broja se prosečno oko 200 javnih nabavki poništi odlukama sopstvenih komisija ili odlukama Komisije za zaštitu prava ponuđača. To je oko dva odsto i svi ugovori stoje na raspolaganju javnosti i uvid se može izvršiti na zakonski način.
– Tačno je da je u proteklom periodu potpisano više Memoranduma i Protokola o saradnji sa stranim državama i firmama sa jedinom motivacijom privlačenja potencijalnih investitora u srpsku energetiku. Naravno da je i ova dokumentacija dostupna. Taj nivo dokumenata nema karakter ugovora i ne proizvodi finansijske obaveze.
– Tvrdnja da EPS traži poskupljenje električne energije od 80 odsto je već više puta demantovana. Pre nekoliko meseci, u skoro svim medijima je objavljeno da je po Studiji Svetske banke u narednih nekoliko godina potrebno da struja u Srbiji poskupi između 40 i 80 odsto.
– Sa Svetskom bankom, inače, imamo izvanrednu saradnju i upravo danas smo primili njihove čestitke za dobru realizaciju i vođenje projekata u distributivnom sektoru.
– Potpuno su netačne tvrdnje o „ugradnji tajkuna“ u finansijske transakcije. Ukoliko se misli na poslove trgovine strujom oni se zaista često obavljaju sa privatnim firmama po proceduri Zakona o javnim nabavkama sa jasnim kriterijumom najbolje cene. U tim nabavkama i prodajama nikad nije bilo prigovora.
– EPS svoje godišnje planove donosi usaglašavanjem sa svojim srednjoročnim planom. I programske osnove mnogih najvećih stranaka u Srbiji u vezi sa elektroenergetskim razvojem, imale su za osnovu upravo ove planove EPS.
– Nejasno je odakle potiču najave o ugroženoj sigurnosti snabdevanja tokom ovog leta. Naravno da se radi o potpunom proizvoljnom mišljenju i neistini.
– Tvrdnja da su kompletna investiciona sredstva, a pomenuto je dve milijarde evra, uložena u gradnju novog bloka ili blokova, pa bi u tom slučaju bilo struje i za izvoz jednostavno je bez realnog osnova. Upravo bi se desilo obrnuto. Da se nije ulagalo u revitalizacije i kapitalne remonte postojećih blokova, starih 39 godina, sasvim je sigurno da eventualne nove jedinice ne bi bile u stanju da nadoknade ni 50 odsto proizvodnih mogućnosti postojećih. Veoma smo ponosni na ovu strategiju. Primera radi, gradnja pomenutih termoelektrana u Obrenovcu i Kolubari, sa pripadajućim rudarskim kapacitetim košta više od 3, 5 milijardi evra.
