Rudarski basen Kolubara će uspeti da ispuni plan proizvodnje uglja u naredne dve godine ako premeštanje vreočkog groblja bude završeno do kraja leta, što je neophodno za otvaranje zamenskih kopova, izjavio je direktor Kolubare Nebojša Ćeran.
Izmeštanju vreočkog groblja se obavlja po planu i do sada je premešteno oko 3.500 grobnih mesta, odnosno njih oko 80 odsto, istakao je Ćeran i precizirao da JKP „Lazarevac“ premešta groblje, a Kolubara“ finansira radove.
Ćeran ne očekuje da će već od sledeće godine biti kritično snabdevanje termoelektrana kolubarskim ugljem, jer se radi na otvaranju zamenskih kopova.
„Vodeći ljudi Elektroprivrede Srbije, Kolubare i Rudarskog fakulteta sagledali su dinamiku kako da proizvodnja ne padne ispod 30 miliona tona uglja godišnje. Jedan od preduslova je da se premeštanje vreočkog groblja završi ovog leta, jer ako ne otpočne eksploatacija uglja sa ove lokacije, nedostajaće nam tri miliona tona uglja, što je deset odsto proizvodnje Kolubare“, rekao je Ćeran za časopis „kWh“.
Kada se te količine uglja koje bi mogle da nedostaju pretvore u uvoznu električnu energiju, ta vrednost premašuje 100 miliona evra, ukazao je on i dodao da je već 2014. godine planirana proizvodnja od šest miliona tona uglja sa područja Vreoca i ta proizvodnja će se nastaviti i u narednim decenijama.
Zbog toga je planirano da se godišnje investira od 120 do 150 miliona evra godišnje u eksproprijaciju, infrastrukturne radove i nabavku opreme za nove kopove, naveo je on i izrazio očekivanje da bi ta ulaganja za pet godina trebalo da dostignu između 600 i 700 miliona evra.
Prema njegovim rečima, plan je da se godišnje ulaže oko 100 miliona evra sopstvenih sredstava i 40 miliona iz kreditnih linija međunarodnih finansijskih institucija, a prošle godine smo uložili oko 80 miliona evra sopstvenih sredstava.
U Kolubari je Polje D, najznačajniji kolubarski kop, već u fazi zatvaranja, dok kop „Veliki Crljeni“, završava eksploatacioni vek 2014. ili 2015. godine. Kolubara za tri godine ostaje bez kopova sa kojih se obezbeđuje polovina sadašnje proizvodnje, tako da mora da obezbedi nove, zamenske kopove. Preostalo vreme nije dovoljno, ali sve se čini kako bi bilo što bolje iskorišćeno da bi se zadržala proizvodnja od 30 miliona tona godišnje, istakao je direktor Kolubare.
On je dodao da je u drugoj investicionoj opciji u planu i otvaranje kopa „Radljevo“, koji je neophodan za rad novih termoelektrana.
Kada je reč o infastrukturnim projektima, jedan od najvažnijih je izmeštanje vreočkog groblja, a potom sledi druga faza izmeštanja reke Kolubare u naredne tri godine, a u planu je i izmeštanje baroševačkog groblja, dela Ibarske magistrale, regulacija reke Peštan i izmeštanje magistralnog puta Vreoci-Aranđelovac.
U slučaju Vreoca data je mogućnost selidbe svim građanima, a ne samo onima koji treba da se sele zbog rezervi uglja. Svi oni dobijaju 30.000 evra samo za pripremanje lokacija, ako ne žele da uzmu plac koji Kolubara infrastrukturno oprema, napomenuo je on i dodao da je za dve godine 90 odsto domaćinstava stupilo u ugovorni odnos sa Kolubarom, što kroz uzimanje avansa za preseljenje, što kroz postupak direktne eksproprijacije.
Prema njegovim rečima, završeno je oko 300 postupaka, a sve bi trebalo da bude privedeno kraju do 2015. godine.
