Grejna sezona samo što se završila, a JKP „Beogradske elektrane“ počele su pripreme za sledeću. Remontni radovi su u toku, počela je i nabavka energenata. Kao da iza ovog preduzeća nije ostala sezona u kojoj su kotlovi elektrana radili više od pola godine i potrošili energenata u vrednosti od oko 150 miliona evra.
Prema rečima generalnog direktora „Elektrana“ Zorana Predića, iza ovog preduzeća je ostala jedna od najtežih sezona iz koje su, finansijski, izašle kao težak ranjenik.
„Elektrane“ su grejale stanove Beograđana 193 dana, od čega 38 dana non-stop na temperaturama koje su se spuštale i do minus 22 stepena Celzijusa, kaže za „Novosti“ Predić. Tokom ledenog talasa, u januaru i februaru, prema preporuci Gradskog veća, toplane su podigle temperaturu koju isporučuju sa 20 (+/-1 stepen) na 24 stepena Celzijusove skale. Zbog toga je uvećana i potrošnja energenata za čiju nabavku „Elektrane“ moraju da dodatno izdvoje oko milijardu dinara. I dalje postoji disparitet cena energenata i cene usluge grejanja koji neko mora da plati.
U grejnoj sezoni 2011/2012. koja je počela 8. oktobra, nedelju dana pre zvaničnog početka i završila se 19. aprila, četiri dana po isteku definisanog grejnog perioda, „Elektrane“ su utrošile 357.343.180 kubnih metara prirodnog gasa, 39.382 tone mazuta, 2.091 tonu sušenog lignita i 3.563 tone biomase (peleta i briketa). Ukupni troškovi za energente iznose oko 150 miliona evra (po kursu od 110 dinara za 1 evro).
To i ne bi bio veliki problem, da dug korisnika na kraju sezone nije narastao na oko devet milijardi dinara, kaže Predić. Od toga stanovništvo duguje šest, a pravna lica i budžetski korisnici, grad i republika, tri milijarde dinara.
Tokom sezone Dispečerski centar je zabeležio i 10.684 opravdane reklamacije na slabo grejanje i curenje instalacija, koje su otklonjene u definisanom roku. Tačnije, 4.984 reklamacije na slabo grejanje i 5.700 na curenje unutrašnjih instalacija, odnosno, u zbiru samo 55 dnevno. U sezoni je bilo i 40 kvarova na toplovodnoj mreži, a dogodio se i kvar na jednom od kotlova u toplani „Miljakovac“ koji je otklonjen u toku dana.
„Elektrane“ su ugasile oko 1.100 kotlarnica koje su koristile ugalj, mazut i druga slična goriva, čime su, osim što su korisnici ovih kotlarnica priključeni na daljinsko grejanje, uticale i na smanjenje emisije štetnih gasova. Nastavak akcije gašenja kotlarnica u narednom periodu zavisiće, pre svega, od sredstava koja za tu namenu budu obezbeđena. Izvesna sredstva, oko 60 miliona dinara, obezbeđena su od Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Ona će delom biti upotrebljena za gašenje kotlarnica u osam osnovnih škola.
U sistemu „Beogradskih elektrana“ ima ukupno 64 toplotna izvora, 15 toplana, 49 kotlarnica i gotovo 8.000 podstanica. Distributivna mreža toplovoda dugačka je 1.200 kilometara. Ovo komunalno preduzeće greje više od 21 miliona kvadrata poslovnog i stambenog fonda u gradu. Tačnije toplotnom energijom snabdeva se 300.000 stanova ukupne površine od 16.527.590 kvadrata i oko 4,4 miliona kvadrata poslovnog prostora.
Instalisana snaga iznosi 2.574 megavata, a godišnje se proizvede više od tri miliona megavatčasova energije. Najveći toplotni izvor je toplana u Novom Beogradu instalisane snage od 920 megavata.
