Ruska kompanija Gasprom pre neki dan je objavila po kojoj prosečnoj ceni prodaje gas partnerima u inostranstvu. Cene se znatno razlikuju.
Ruskom tržištu je Gasprom prošle godine gas isporučivao po prosečnoj ceni od 89,7 dolara za 1.000 kubnih metara.
Kupcima u državama bivšeg Sovjetskog saveza 1.000 kubika gasa naplaćivao je prosečno po 290 dolara, dakle triput skuplje, a kupcima iz Evrope I ostalih zemalja, među koje i mi spadamo, po ceni od 384 dolara, dakle četiri puta skuplje.
Cena gasa se uz mnogo specifičnosti ugovara sa svakom državom ponaosob za isporuke na njenoj granici, kako su Danasu rekli verzirani izvori u Beogradu, u većini slučajeva Gasprom preuzima transportne troškove do granice preuzimanja, što za naše tržište nije slučaj.
Uz objavljene prosečne cene, Gasprom je objavio i za koliko procenata su te cene, izražene u dolarima, prošle godine porasle.
Prema tim podacima, prosečna cena za rusko tržište porasla je za 14,5 odsto, za zemlje bivšeg Sovjetskog saveza za 16,3 odsto, a za Evropu I ostale zemlje čak za 22,8 odsto.
I cena po kojoj Srbija kupuje ruski gas predmet je stalnih domaćih naročito političkih sporova. Prema najsvežijem saopštenju sa sajta Jugorosgasa, posrednika u toj kupovini, Srbija je prošle godine plaćala 1.000 kubika gasa po prosečnoj ceni 545 dolara, a za prvi kvartal ove godine ugovorena je cena od 478 dolara za 1.000 kubnih metara.
Srbija plaća gas na granici između Ukrajine i Mađarske, a zašto u našem slučaju nije ispregovarano da Gasprom preuzima transportne troškove do naše granice, nije sasvim jasno.
Prema podacima evropskih institucija, Nemačka je, recimo, u martu ove godine 1.000 kubnih metara gasa plaćala 450 dolara, ali stručnjaci smatraju da ta cena nije sasvim uporediva sa našom.
I napominju da Srbija uz najbolje pregovarače ne može da očekuje uslove kakve postižu Nemci kao veliki kupci. Utešno je da višu cenu od nas plaćaju, na primer, Makedonci.
U Skoplju je objavljeno da je za drugi kvartal ove godine sa Gaspromom ispregovarana cena od 573,52 dolara za 1.000 kubnih metara, odnosno za 2,148 odsto viša od cene koju je Makedonija plaćala u prvom kvartalu ove godine.
U pregovorima veličina države i količine koje od Gasproma kupuje igraju važnu ulogu. Pregovaračku poziciju definišu i drugi elementi, pa I sposobnost pregovarača.
Evropska unija ocenjuje da ruska strana cenu gasa na domaćem ruskom tržištu tretira kao socijalnu kategoriju, pothranjuje nekonkurentnost ruske ekonomije i onemogućava podizanje tehnološkog nivoa energetskog sektora, i zato Brisel vrši stalni pritisak na Rusiju da rusko tržište energenata liberalizuje i na tom tržištu cenu gasa formira u skladu sa pravilima tržišne ekonomija.
Ruska strana, navodno, stalno obećava da će neke korekcije učiniti, ali je uvek novi politički izazovi gone da ta obećanja odlaže.
