Uporedo sa započetim investicijama u Kostolačkim termoelektranama i rudnicima rade na smanjenju troškova. U tome im pomaže jedna od najboljih evropskih kompanija Vatenfal, koja u Nemačkoj ima skoro istu proizvodnju uglja, ali radi mnogo efikasnije.
Površinski kop Jenšvald, jedan je od pet rudnika u okolini grada Kotbusa, nedaleko od Berlina. Rudari iz Kostolca su, uključeni u dve smene, sa nemačkim kolegama prošli čitav proces proizvodnje.
„Mislim da je dobro da sve vide, praktično se uključe u proces rada i dobiju informacije, ponešto novo nauče kako se to ovde radi, pa da, ako to mogu, primene u svom rudniku,“ kaže Tomas Zur iz Vatenfala.
Nemački ugalj ima istu kalorijsku vrednost kao kostolački, a tehnologija proizvodnje je slična. Međutim, razlike su brzo uočene.
„Isti je bager samo je razlika u koficama – ovde su zatvorene, a kod nas su kofice sa lancima. Ovde je prednost to što ove zatvorene kofice imaju povećanu zapreminu, tako da bager ima veći kapacitet otkopavanja,“ kaže Aleksandar Pantić iz kostolačkih rudnika a njegov kolega Srđan Milošević dodaje: „Oni kopaju u mnogo boljim uslovima nego mi. Odvodnjavanje im je na jako visokom nivou, tako da imaju suve etaže, što kod nas nije slučaj.“
Specifičnost proizvodnje u Nemačkoj je i to da se ne prave zalihe, ni u termoelektrani ni u rudniku. Na deponijama uglja ima tek za 24 sata. Kod nas se zalihe prave za najmanje mesec dana. Za zalihama nema potrebe, jer je način održavanja mašina unapređen, pa kvarova i zastoja proizvodnje gotovo da nema. Ono što, svakako, treba primeniti jeste i organizacija rada i regulisan sistem odvodnjavanja podzemnih voda, što je na našim kopovima osnovni problem.
U Kostolacu kažu da im upravo treba to iskustvo nemačkog kopa.
„Sve to za posledicu treba da ima više proizvedenog uglja i otkrivke uz manje finansijskih sredstava, što je osnovni cilj projekta. Projekat je veoma složen,“ kaže Dragan Jovanović, generalni direktor Termoelektrana i kopova Kostolac.
Nemački partner je već boravio u Srbiji. U poređenju sa njihovim kopom naš rudnik ima prednosti koje nisu iskorišćene. U Jenšvildu kopaju 10 kubnih metara jalovine da bi dobili tonu uglja, u Kostolcu je odnos četiri prema jedan.
„Ono što smo videli je da je u proteklih 10 godina dosta urađeno, ali moglo bi mnogo više da se poboljša, kako bi se troškovi smanjili. Kop Drmno mogao bi da bude vodeći kop na Balkanu,“ kaže Hans Urlih iz Vatenfala.
U Vatenfalu najavljuju nastavak razmene iskustava kroz radionice i u Srbiji i u Nemačkoj. Formirane su radne grupe za sve delove procesa rada. Efekte smanjenja troškova kroz ovaj projekat saradnje u Kostolcu očekuju već za tri godine.
