O reformi ili restrukturisanju „Elektroprivrede Srbije“ priča se duže od dve decenije, ali se nije daleko odmaklo. Još početkom 90 – tih rađene su studije u domaćim institutima, ali i stranci su na tome radili. Početkom minule decenije sve je opet pokrenuto. Čak je i ponešto urađeno. Izdvojene su sporedne delatnosti iz EPS – a, a potom je i prenosna mreža odvojena u posebnu celinu. EPS je organizovan kao više privrednih društava za proizvodnju i distribuciju električne energije, ali tu se zasada stoji. Kao da je ponestalo ideja – šta i kuda dalje, kaže za naš list dr Milorad Filipović, profesor teorije, planiranja i tehnološkog razvoja na trećoj i četvrtoj godini Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Sistem je iznuren i nije baš u dobroj kondiciji za tako nešto ovog časa, ali svako PD u nekom budućem trenutku može da bude predmet privatizacije. U tako nešto nikako ne bi smelo da se ide sa elektromrežom. To je čist, gotovo prirodan monopol i on se ne privatizuje. Mora da ostane u državnom vlasništvu.
– Država odista pokušava da u isti čas pomiri nekoliko stvari – ističe Filipović. – Bavi se, najpre, udomljavanjem partijskih kadrova na vrlo visoke i dobro plaćene pozicije. Drugo, preko cena i zapošljavanja vodi socijalnu politiku. I treće, više je nego svesna koliki je uticaj EPS – a, generalno, na razvoj cele privrede, proizvodnje, izvoza, ali i firmi koje prate njegov rad. Nešto, znači, mora da trpi. Ako želimo razvoj, investicije, onda nema govora o nekakvoj socijalnoj ceni kilovat – sata. Hoćemo jeftiniju struju – hajde da vidimo troškove. Da li imamo preveliki broj zaposlenih? I tako stavku po stavku. To ni sadašnjem, a ni bivšim upravljačkim garniturama EPS – a nije bilo nepoznato. Pitanje je bilo i onda i sada – postoji li za to politička odluka.
Kako dalje ističe Filipović, za rešenje bar za prvi korak, nije potrebna velika mudrost. Bitno je razdvojiti ko među tim velikim brojem siromašnih ne plaća ili ne može da plati mesečne račune za struju. Država mora da o njima, potom, preuzme brigu. Jer, ona ne može sa istom cenom kilovat – časa od oko 4, 8 evrocenti da brani standard ljudi koji imaju pozamašno bogatstvo i one koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Ali, to nije posao EPS – a, već države.
Izvor EPS
