Rast temperature proteklih dana, u odnosu na početak februara kada je iznosila i do minus 27, nije u potpunosti otopio sneg i led, ali u Hidroelektrani (HE) Đerdap, ipak, ne očekuju veliki i nagli dotok vode.
Rukovodilac odeljenja za rukovanje brodskom prevodnicom HE Đerdap Davor Maljoković ističe da su svi kapaciteti spremni za prihvatanje velike količine vode i da je sva neophodna oprema u funkciji.
Prema njegovim rečima, u narednih 20 dana se ne očekuje da će plovidba na Dunavu biti normalizovana, zbog velike količine leda, koji je na pojedinim delovima reku u potpunosto prekrio.
“Kao i svake godine kada su ekstremni uslovi, imamo krizni štab odbrane od leda koji zaseda na nivou rumunsko-srpske mešovite komisije. Zasedanja su svakodnevna, odnosno u zavisnosti od situacije u tom trenutku”, rekao je Maljoković.
On je naglasio da postoje i dva broda za lomljenje leda i dodao da je domaći ledolomac “Greben” spreman da reaguje, ukoliko bude bilo potrebe.
Rukovodilac službe za eksploataciju elektrane i brodske prevodnice Petar Grekulović podseća da je najveći srednji dotok Dunava bio 15. aprila 2006. godine, kada je iznosio 15.800 metara kubnih vode u sekundi.
“Najveća godišnja proizvodnja bila je 1980. godine, kada je iznosila sedam milijardi 250 miliona kilovat časova električne energije”, dodao je Grekulović.
Prema njegovim rečima, najveća dnevna proizvodnja struje ostvarena je 27. decembra 2005. godine, kada je iznosila 26 miliona 120 hiljada kilovat časova.
Zbog obnavljanja nivoa akumulacije, 1. januara 2000. godine ostvarena je najmanja dnevna proizvodnja električne energije od 1,5 miliona kilovata.
Dunav je na Đerdapu imao najmanji dotok 1. septembra 2003. godine, svega 1.500 kubika u sekundi, precizirao je Grekulović.
Grekulović je istakao da je HE Đerdap, od početka rada 1970. godine do danas, proizvela 230 milijardi kilovat časova električne energije.
Kao primer navodi, da je tokom osamdesetih godina prošlog veka, kada je ostvarena najveća proizvodnja, Đerdap učestvovao sa 40 odsto “ukupnog konzuma” u tadašnjem sistemu Elektroprivrede Srbije (EPS).
“Poslednjih godina u odnosu na konzum, učešće Đerdapa je oko 20 odsto ukupne potrošnje sistema EPS. U ovom trenutku, zbog veoma niskog dotoka, Đerdap u konzumu učestvuje snega osam do 10 odsto”, zaključio je Grekulović.
