Država namerava da više novca u budžet prikupi povećanjem rente na rude, a novi zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji propisuje njihovu visinu mogao bi svakog dana da se nađe na dnevnom redu skupštine. NIS će biti izuzet od povećanja nameta sve dok ne završi modernizaciju što je, uostalom, predviđeno i međudržavnim sporazumom.
Povećanjem naknade za eksploataciju uglja, nafte, gasa, geotermalnih voda, priliv u budžet će se s istim nivoom proizvodnje povećati na oko pet milijardi dinara, što je duplo više nego za ovu godinu kada se očekuje prihod od oko 2,5 milijardi dinara. Prošle godine je po ovom osnovu naplaćeno 1,9 milijardi dinara, kaže u razgovoru za „Politiku” Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine,rudarstva i prostornog planiranja.
– Cilj je da se u ovoj deceniji s ovim nivoom nadoknade prikupi oko 10 milijardi dinara godišnje, odnosno oko 100 miliona evra, što je četiri puta više nego sada – kaže Dragosavljević.
Novim zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima rudna renta će se za sve vrste uglja i uljnih škriljaca sa sadašnjih jedan povećati na tri odsto, za naftu i gas s tri na sedam odsto, za metalne sirovine sa tri na pet odsto, za podzemne vode na tri odsto, geotermalnu energiju na dva odsto od prihoda, odnosno iznosa od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina. Novi predlog uvećanih rudnih renti je, kaže Dragosavljević, izbalansiran s okruženjem, osim za naftu i gas gde je Srbija i dalje na začelju, jer je ova nadoknada i dalje najniža. U okruženju se nadoknada za eksploataciju nafte i gasa kreće od 10 do 13 procenata.
Upitan kako će se nova renta odraziti na Naftnu industriju Srbije, odnosno većinskog vlasnika „Gaspromnjeft”, s obzirom na to da je međudržavnim sporazumom predviđeno da „neće doći do pogoršavanja uslova oporezivanja”, Dragosavljević kaže da će se na njih nova renta odnositi u skladu s svim odredbama tog ugovora.
– To znači da onog trenutka kada NIS završi investicioni ciklus, biće formirana zajednička komisija koja će utvrditi koliko su zaista investirali, nakon čega bi i za NIS trebalo da se primenjuje novi zakon o rudnoj renti, kaže sagovornik Politike.
On ne očekuje otpor onog dela poslanika u skupštini koji su bili protiv prodaje NIS-a, zbog pretpostavke da se ovim nešto čini NIS-u.
Upitan šta će nova naknada značiti za EPS, Dragutinović odgovara da će to biti novi nivo izdvajanja, pošto je do sada renta za ugalj bila jedan, a ubuduće će biti tri odsto.
Deo ovih sredstava, tačnije 40 odsto prihoda je iz republičkog budžeta, isto toliko su prihodi budžeta lokalnih samouprava na čijoj se teritoriji rude eksploatišu, dok preostalih 20 odsto pripada ministarstvu.
– Prihodi lokalne samouprave biće povećani. Kompanije će izdvajati više para, ali se neće baviti lokalnom infrastrukturom. Za razliku od prethodnog zakona gde je opština ta sredstva mogla da koristi za razne namene, novi zakon nalaže da opštine gde se eksploatišu mineralne sirovine napravi program raspodele tih sredstava u cilju poboljšanja uslova života, na šta će saglasnost davati resorno ministarstvo.
U NIS-u kažu da je sporazumom između Srbije i Rusije na osnovu kojeg je potpisan kupoprodajni ugovor s„Gasrpomnjeftom” propisano da se poresko opterećenje u vezi sa projektom modernizacije rafinerije neće menjati sve do trenutka kompletnog povraćaja ove investicije, a rudna renta spada u ove poreze. Po osnovu rudne rente od prodaje proizvedene sirovine NIS je prošle godine u budžet uplatio 1,367 milijardi dinara.
NIS podržava nameru vlade da zakonodavnu osnovu vezanu za nadoknadu rudne rente prilagodi savremenim tržišnim uslovima. U ovoj kompaniji smatraju da treba pažljivo proučiti iskustvo kako već razvijenih zemalja, tako i tržišta jugoistočne Evrope, gde se vidi da je rudna renta bila jedan od instrumenata ne samo za popunjavanje budžeta, već i stimulisanja razvoja eksploatacije.
Važno je da iznos rudne rente bude izbalansiran i da odgovara kako interesima države, tako i da očuva investicionu privlačnost srpske ekonomije, poručuju u NIS-u. U ovom slučaju vrlo zanimljivo deluje iskustvo zemalja u razvoju (Makedonija, Hrvatska, BiH, Turska, Rumunija), koje definišu gornju i donju granicu rudne rente. One grane u kojima proizvodnja zahteva složene tehnologije, znatne investicije i ima dug period isplativosti, dobijaju povoljnije uslove za razradu i eksploataciju. Time država stimuliše investicije u visokotehnološke grane koje zahtevaju mnogo kapitala.
Izvor politika.rs
