Uz prekoplansku proizvodnju i redukciju troškova na brojnim pozicijama, dobar rezultat je samo prirodan epilog ukupnih napora. – Troškovi održavanja se smanjuju, a reč je o uštedi od oko 15 miliona evra godišnje.
Za nas je u ovom času najvažnija stvar – da ostvarimo dobre poslovne rezultate. To nije samo dugoročan zadatak, već i najznačajnija dnevna tema. RB „Kolubara“ je, evo polovinom osmog meseca, dok vodimo ovaj razgovor, prebacila plan za oko sedam procenata. Kako u proizvodnji uglja, tako i u otkrivci. To je, da bi rezultat bio upečatljiviji, više od 1,2 do 1,3 miliona tona proizvedenog uglja nego što je planirano u proteklom delu godine. Da podsetim plan za celu 2011. godinu je 30 miliona tona uglja, rekao je za naš list Nebojša Ćeran, direktor PD RB „Kolubara“, dodajući da je taj rezultat vidan doprinos stabilnosti elektroenergetskog sistema zemlje, ali i solidnom izvozu energije u proleće ove godine, što je velika finansijska injekcija za ceo EPS.
– Značajno je, stoga, da RB „Kolubara“ još od 2009. nije gubitaš. Prethodne dve godine završili smo s dobitkom od oko dva miliona evra godišnje. Rezultat iz poslovnih odnosa, što je pravo merilo uspešnosti rada fireme, još je povoljniji – „Kolubara“ je u minule dve godine postigla profit od po 20 miliona evra godišnje – kaže Ćeran.
Po njemu, zbog izuzetno teškog ekonomskog stanja celog EPS-a, u ovu godinu se ušlo sa planiranim gubitkom od oko dve milijarde dinara. Finansijski rezultati za prvih šest meseci ove godine, takođe, su pozitivni. Ćeran se nada da će ova godina i pored planiranog gubitka biti – pozitivna.
Šta na takav razvoj događaja, u jednom ili drugom smeru, najviše utiče – cene, troškovi?
– Pošto smo firma kojoj Vlada, odnosno Agencija za energetiku, po novom zakonu, određuje cenu finalnog proizvoda, znači, uglja, nama su umnogome vezane ruke. Ako je cena zadata kategorija, da tako kažem, na koju ne možemo da utičemo, za nas ostaju presudna dva ekonomska faktora – proizvodnja i troškovi.. – ističe Ćeran. – Tokom prošle dve, a naročito u prvom polugođu ove godine, ostvareni su veoma dobri proizvodni rezultati. Uz niže troškove i uštede, gde god je to moguće, uspeli smo da napravimo dobar poslovni rezultat. Taj milion tona uglja više ima, naravno, cenu. Uz redukciju troškova, pogotovo za mehanizaciju, koji su već treću godinu manji od planiranih, a za oko 80 odsto niži nego u odnosu na prethodne godine, dobar rezultat je samo prirodan epilog naših ukupnih napora, ističe naš sagovornik, uz napomenu da je puno postignuto i na planu promene dugogodišnje prakse vezane za prodaju uglja za široku potrošnju.
O čemu se radi?
„Kolubara“ je, najpre, kao sistem, uredila te odnose prema kupcima, a potom i u poslednje dve godine korigovala cene svog „proizvoda“ – uglja. Zahvaljujući tome prihodi su od uglja za široku potrošnju povećani godišnje za više od deset miliona evra. Ćeran skreće pažnju da u toj novoj politici nisu išli prevashodno da građane višim cenama udare po džepu, već da s obzirom na to da je cena po kojoj je „Kolubara“ prodavala ugalj dugo godina bila nerealno niska, smanje prostor za visoke marže trgovaca ugljem. „Kolubara“ nije monopolista na domaćem tržištu uglja niti to može da bude, ali može da bude ravnopravan učesnik u toj utakmici.
Za Ćerana je i te kako važno smanjivanje troškova održavanja, jer su, kako reče, u pitanju velike cifre. U dinarima ti izdaci se ne menjaju od 2007. godine. Ali, ako se zna da je kurs evra otišao gore, a s njim i inflacija, reč je o uštedi od oko 15 miliona evra godišnje. I to samo za tekuće i remontno održavanje. I to u situaciji kada postoje novi sistemi i kad je obim remonata povećan.
– Jedan od većih problema „Kolubare“ je što je kao veliki i skup sistem, koji je, nažalost, krenuo pa zastao u restrukturiranju. „Kolubara“ ima deset hiljada svojih radnika, ali i tri hiljade zaposlenih u „Kolubari Metal“, koja više nije u sastavu naše firme. Ali, to su, opet, naši radnici, jer s pravom očekuju dovoljno posla i redovne zarade. Tu je i više od 3.000 radnika u „Kolubara- Građevinaru“, „Kolubara – Uslugama“ i „Kolubara – Ugostiteljstvu“. Iako su to vladine, a ne „Kolubarine“ firme, ova preduzeća najveći deo prihoda ostvaruju u „Kolubari“, ali očekujemo da i država, kao osnivač, podeli sa nama odgovornost za njihovu budućnost.
Kako smatra Ćeran, jasno je da je „Kolubara“ na prekretnici. Kako, uz tekuće obaveze, realizovati predstojeći investicioni plan. Polje „D“, koje je u poslednjih nekoliko decenija davalo 40 odsto proizvedenog uglja ili 12 do 13 miliona tona godišnje, polako se gasi. Ležište je istrošeno. Da ta činjenica ne bi izazvala nesagledive posledice i termoelektrane ostale bez dovoljnih količina uglja, moramo blagovremeno da otvorimo tri nova kopa – polja „C“ i „E“ i „Južno polje“. Istovremeno s njihovim otvaranjem 2015, odnosno 2016, zatvaramo i mali kop „Veliki Crljeni“, sa oko tridesetak miliona tona uglja.
Da bi to postigli, naglašava naš sagovornik, moraju se uraditi ogromni infrastrukturni poslovi – izmestiti drugu fazu reke Kolubare, kao i deo Ibarske magistrale, zatim regulisati reku Peštan, izmestiti deo puta Vreoci – Aranđelovac, a u drugoj fazi i deo pruge Beograd – Bar. Pripreme za sve te poslove su u toku.
Treći veliki posao, po Ćeranu, ali bez koga se, takođe, ne mogu otvoriti novi rudnici odnosi se na nabavku rudarske opreme i mehanizadžije – bagera, trasportera, odlagača… Reč je o opremi čija proizvodnja traje po dve-tri godine, a obim investicija se najbolje se vidi iz podatka da jedan sistem koji čine bager, transporteri i odlagač košta oko 80 miliona evra.
Kako to isfinansirati?
– Podizanjem sopstvenog investicionog potencijala i uštedama, a to nisu male pare – napominje Ćeran. – Samo lane iz sopstvenih izvora sami smo investirali oko 80 miliona evra. „Kolubara“ ne troši budžetske, već samo sopstvene pare. Nadamo se da ćemo taj potencijal povećati bar na sto miliona evra u narednih nekoliko godina. Na to treba dodati i ugovore sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i nemačkom KfW razvojnom bankom. A s obzirom na to da se oprema proizvodi tri do četiri godine, to su i sredstva koja vidimo kao dopunu našem investicionom potencijalu. Ukupan kreditni aranžman je vredan oko 150 miliona evra u narednih nekoliko godina. To je tih 30 do 40 miliona evra godišnje koji nam nedostaju. Ceo aranžman ide uz državnu garanciju, a u pitanju su nekomercijalni krediti sa veoma niskim kamatnim stopama, ističe Ćeran i naglašava da će se od tih para kupovati oprema za polje „C“ , „Tamnavu – Zapad“ i postrojenje za homogenizaciju uglja.
Za Ćerana je veoma važno što se kupuje oprema za homogenizaciju uglja, jer je do sada nismo imali, a koja će ujednačavati kvalitet uglja, potpomoći snižavanju emisije štetnih gasova u termoelektranama, smanjiti potrošnju uglja i povećati efikasnost u sagorevanju energenta. „Kolubara“ je prošla sve testove konsultanata, potpisala prve ugovore i do kraja godine očekuje da se zaključe i ostali aranžmani za finansiranje tih i ostalih projekata kako bi se u 2012. ušlo s mnogo više izvesnosti i sigurnosti da je firma na dobrom putu u blisku budućnost.
Ubrzava se selidba Vreoca
– Pored Vreoca, sela koje se seli kompletno, sa 850 do 900 domaćinstava i grobljem, izmeštaju se i delovi sela Medoševac, Baroševac, Zeoke, Veliki Crljeni, Skobalj, Mali Borak… Već 2013. godine treba da se izmesti i Baroševačko groblje. Svi ti poslovi trenutno se obavljaju istovremeno, ali se najviše priča o Vreocima.
Gotovo cela decenija potrošena je u dogovaranju i pripremanju tog velikog projekta, ali su tek 2007. usvojene Programske osnove za preseljenje Mesne zajednice Vreoci. Usvojio ga je Upravni odbor EPS-a, a potom Vlada na njega dala saglasnost. Prihvatila ga je i MZ Vreoci. Planirano je da se kompletno naselje preseli do 2015. godine
Taj program preseljenja Vreoca je, po mišljenju Ćerana, dostojan 21. veka. Meštanima su data prilična civilizacijska prava koja i sam podržavam. Država na ovako velikim projektima ne može da štedi. Radi se po tom programu i od njega neće biti odstupanja, ali smo spremni da izađemo u susret meštanima oko svakog realnog, konkretnog problema.
– Činjenica je da je „Kolubara“ zbog nedostatka sredstava kasnila sa tim aktivnosti do 2010, ali od tada do danas nadoknadili smo gotovo sve – kaže Ćeran. – Isplaćujemo 35 odsto avansa. Predati su predlozi za eksproprijaciju Opštini Lazarevac prema planu i programu. Tokom 2010. za te namene potrošili smo 30, a do danas i svih 40 miliona evra. Skopili smo ugovore sa oko 370 domaćinstava i isplatili im avanse. Sa oko 200 domaćinstava završili smo postupak eksproprijacije. Ostali su u toku, a sa oko 15 odsto domaćinstava nismo uspeli da napravimo ugovore. Odbijaju. Ceo proces je pokriven opštim interesom koji je Vlada proglasila pre nekoliko godina, kaže Ćeran i upozorava da je „Kolubara“ u celom tom poslu samo jedan od učesnika.
Sve manji zakup
Pre dve godine sproveden je tender za angažovanje nedostajuće mehanizacije, na kome je posao dobio konzorcijum okupljen oko našeg izdvojenog preduzeća „Kolubara Građevinar“. Uslovima tendera su jasno i precizno ograničeni i broj angažovanih mašina, dnevno angažovanje je maksimalno pet i po sati, a dobijena je i niža cena zakupa. Na taj način je ostvarena ušteda od oko 40 miliona evra na godišnjem nivou u odnosu na 2007. godinu. I pored značajnog smanjenja angažovanja dodatne mehanizacije planiramo da učešće svoje sopstvene mehanizacije dignemo preko postojećih 82 odsto. Da bi se to ostvarilo nabavili smo 20 jedinica teške mehanizacije i 25 kamiona. Upravo je pri kraju tender za kratkoročni kredit od pet miliona evra s domaćeg tržišta za nabavku nove pomoćne mehanizacije, koja bi „Kolubaru“ trebala da postojeći zakup mehanizacije još više smanji .
Izvor magazin kwh
