Dobijanje nafte, gasa i struje iz uljnih škriljaca nije samo unosan, već i jedan od najperspektivnijih poslova u svetu. Razvijaju ga i Amerika i Kina koje imaju i najveće rezerve.
Investitore sve više privlači i Srbija, jer ima bogata ležišta uljnih škriljaca – oko pet milijardi tona. Eksploatacijom ovih nalazišta, Srbija bi narednih pola veka mogla da podmiruje šestinu svojih godišnjih potreba za naftom.
Najveće ležište uljnih škriljaca je područje Aleksinca. Istraživanja pokazuju da samo Aleksinački rudnici imaju rezervu od najmanje dve milijarde tona.
„U odnosu na čitavo ležište, ekvivalentne nafte je 10 odsto. Ako je u pitanju dve milijarde tona uljnih škriljaca, to je 200 miliona tona nafte“, kaže direktor razvoja u rudniku Resavica Miodrag Denić.
Srbija godišnje potroši oko tri miliona tona nafte. Treba investirati najmanje 200 miliona evra u postrojenje za preradu uljnih škriljaca ali i ponovo pokrenuti proizvodnju uglja u zapuštenim oknima aleksinačkih rudnika u kome je nekada radilo 700 radnika.
„Mi raspolažemo resursima i sada je nama svakako potrebno da izaberemo strateškog partenera koji bi uložio tehnologiju i sredstva“, kaže Denić.
Veliko interesovanje investitora
Za posao u Aleksincu već su zainteresovane dve estonske kompanije, NIS i jedan investicioni fond. Vlada najavljuje da će do jeseni izabrati strateškog partnera.
Procenjuje se da je uljnim škriljcima bogata i istočna Srbija, okolina Vranja, Mionice, Valjeva, pa je i to prilika za privlačenje potencijalnih investitora.
„Srbija je neistražena u tom pogledu. Da ne govorim o rezervama u okolini Žagubice i drugim područjima. Svođenje tog pitanja samo na Aleksinac i okolinu je posledica toga što je to područje najbolje istraženo“, kaže Vladimir Živanović, stručnjak za energetiku.
Potrošnja nafte i gasa raste. Na Balkanu se sve više ulaže u istraživanje i proizvodnju energenata iz škriljaca, iako ima i zamerki da je to skup proces. Međutim, nije neisplativ.
„Očigledno, proizvođačka cena nafte iz škriljaca veoma je visoka, potrebno je bušiti mnogo bušotina ali je ipak nešto niža nego njeno dobijanje iz uljnog peska. Ta nafta je veoma kvalitetna, tako da je to veoma perspektivan posao“, kaže Gligorij Volček iz kompanije „Lukoil Oversiz“.
U Evropskoj uniji takođe preispituju potecijalne zalihe. Analitičari ocenjuju da bi proizvodnja gasa iz uljnih škriljaca mogla dodatno da konkuriše „Gaspromovim“ isporukama gasa u centralnoj Evropi.
Izvor rts.rs
