Kako i gde skladištiti nuklearni otpad jedan je od najvažnijih problema vezanih za korišćenje nuklearne energije, jer potrošeno gorivo je još hiljadama, a možda i milionima godina visoko radioaktivno.
Katastrofa u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima, izazvana snažnim zemljotresom i zatim cunamijem, ponovo je bacila svetlost na rizike koje nosi pretvaranje nuklearne energije u struju. Još jednom se pokazalo koliko je opasno držati potrošeno nuklearno gorivo u privremenom skladištu u samoj elektrani, konstatuje Glas Amerike.
U proteklih šest decenija u svetu je izgrađeno oko 400 nuklearnih elektrana, mada ni jedna od njih nema rešeno pitanje trajnog skladištenja potrošenog goriva.
“Problem nuklearnog otpada nije rešen i veoma je moguće da se to nikada neće dogoditi. O njemu govorimo kao o Ahilovoj peti nuklearne industrije”, kaže Linda Ganter, stručnjak vašingtonske ekološke grupe Bijond nuklear.
U svetu, nuklearni otpad leži ili pod vodom u dubokim betonskim bazenima u elektranama ili u čelično-betonskim kontejnerima pored samih reaktora.
“U slučaju Fukušima – odnosno reaktoru Dženeral elektrik Tip 1, kakvih u Americi ima 23 – otpad je u bazenu na vrhu zgrade, podložnom napadu ili pukotinama. Bilo kakva nezgoda koja bi ga otvorila oslobodila bi veliku količinu radijacije u atmosferu”, kaže Linda Ganter.
Prema Upravi za kontrolu državnih poslova u proteklih 60 godina u američkim nuklearnim elektranama potrošeno je 70 hiljada tona goriva.
Izvršni direktor za strateške programe američkog Instituta za nuklearnu energiju Ejdrijan Hejmer kaže da je zbog nedavne nesreće u japanskoj nuklearki, u Sjedinjenim Državama obnovljen interes za premeštanje otpada iz 104 funkcionalna reaktora, raspoređenih na 67 lokacija širom zemlje. Gorivo smešteno u bazene bilo bi prebačeno u suve kontejnere, a zatim premešteno na bezbednije mesto.
Sjedinjene Države bile su 2002. godine na pragu trajnog rešenja kada je Kongres odobrio da se u planini Jaka, oko 160 kilometara od Las Vegasa, sagradi duboko podzemno skladište za odlaganje nuklearnog otpada. Ali, projekat je od početka bio kontroverzan jer su kritičari tvrdili da bi prevoz goriva do tog mesta bio suviše rizičan. Početkom 2009. predsednik Obama je obustavio radove iako je na izgradnju skladišta već bilo utrošeno nekoliko milijardi dolara. Budućnost tog rešenja i dalje je neizvesna.
Sve dok ne budu izgrađena trajna skladišta, 400 nuklearnih elektrana u svetu i dalje će držati svoj otpad u neposrednoj blizini. Predsednik vašingtonske ekološke posmatračke grupe Vorldvoč institut, Kris Flejvin, kaže da je to pitanje veliki problem za pristalice korišćenja nuklearne energije.
“Činjenica da su Japanci čuvali potrošeno gorivo na licu mesta jer nisu imali drugo rešenje, i to da je stvar doprinela ozbiljnosti nesreće sa svojim dugoročnim posledicama, biće velika prepreka za dalji razvoj nuklearne energije”, kaže Flejvin.
Izvor tanjug.rs
