Ukoliko dođe do izjednačavanja akciza za uvozno i domaće gorivo i to tako što bi se one povećale i za D2 i BMB derivati će poskupeti za dinar do dva.
Vlada Srbije bi najkasnije do 22. marta trebalo da donese odluku o tome hoće li i na koji način izjednačavati akcize na naftne derivate, budući da je Evropska komisija i zvanično potvrdila da je Srbija različitim akcizama na domaće i uvozni gorivo prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i jedan član Energetske zajednice.
Iako je povećanje akciza i na domaće gorivo D2 i BMB 95 oktana s pozicije budžeta poželjno, jer bi se time još više para slivalo u državnu kasu, postojeće dvojne akcize maksimalno odgovaraju interesima potrošača, pošto su akcize najmanje povećane na najjeftinihe derivate (BMB-95 zauzima koji zauzimaju oko 90 procenata tržišta benzina) i najviše – na najmanje korišćene i skuplje.
Ne treba gubiti iz vida da se politika zadržavanja akciza za neke domaće proizvode i ranije primenjivala u Srbiji. Akcizno opterećenje je isto za sve kompanije i prodavce na tržištu, a ako se uzme u obzir region trenutne akcize u Srbiji su prosečne u regionu.
Ukoliko dođe do izjednačavanja akciza i to tako što bi se one snizile za uvozno gorivo, skuplji derivati bi mogli da pojeftine za jedan do dva, a jeftinije da poskupi za isto toliko, ali u svakom slučaju svi derivati će biti skuplji nego u decembru, pošto cena nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu raste, a vlada usaglašava akcize s inflacijom.
Iako Srbija s jedne strane treba da ispoštuje propise EU, s druge strane će povećanje akciza dovesti do rasta inflacije i povećanja cena robe široke potrošnje, gde gorivo predstavlja značajni deo cene.
Fakat je da domaća proizvodnja još nije prilagođena evrostandardu. Očuvanje derivata na evro kvalitet» na određeni period je s jedne strane ustupak lokalnoj proizvodnji, kojoj se daje vreme za modernizaciju u skladu sa ranije potpisanim sporazumima. Ali u isto vreme to je i pomoć svim lokalnim proizvođačima kojima troškovi za energente predstavljaju značajni deo cene koštanja proizvoda. I osim toga – ustupak građanima Srbije, čiji standard života još nije «evro».
Bezolovni benzin i D-2 se gotovo uopšte više ne proizvodi u drugim zemljama, gde potročaši danas imaju samo kvalitetniji i skuplji «evro», po prosečnoj evropkoj ceni. Srbija se danas nalazi u privilegovanijem položaju, pošto će pored evro, koji se slobodno uvozi i proizvodi u lokalnoj rafineriji, još naredne dve godine imati jeftiniji BMB-95 i D-2, koji može da prodaje ne samo proizvođač već i drugi učesnici tržišta, na tržišnoj osnovi.
Liberalizacija tržišta dala je mogućnost slobodnog uvoza benzina «evro» kvaliteta pod istim uslovima za sve učesnike i stvorila konkurenciju «evro» benzinu koji proizvodi NIS. Danas su uvoznici već počeli da uvoze gorivo iz rafinerija susednih zemalja i na tržištu se stvara konkurentna cena.
Iako rast cene nafte i dalje negativno utiče i izaziva rast cene derivata, konkurencija na tržištu evro derivata ima obrnuti uticaj i formira objektivne cene za potrošača.
Usklađivanje srpskih energetskih standarda i standarda goriva s evropskim normama treba da ide paralelno, ali ne ispred tempa usklađivanja životnog standarda i nivoa zarada s istim tim evropskim standardima.
U situaciji kada je prosečni standard života u Srbiji i dalje niži od, recimo, Mađarske ili Slovenije, u periodu tranzicije treba sprovoditi politiku specijalnih preferenci za domaće kompanije kako bi one mogle da održavaju ne samo nivo proizvodnje, zarada i radnih mesta, već i da vode računa o kupovnoj moći stanovništva
Ta politika je podjednako pravična i prema poljoprivrednicima, domaćim prehrambenim kompanijama, lokalnim proizvođačima goriva i automobila. Načini podrške mogu biti različiti – od direktnih subvencija do akcizne politike. Takve mere su primenjivane u svim zemljama u tranziciji u procesu integracije. Tranzicija i označava proces postepenog prilagođavanja evropskom nivou, kako proizvodnje, tako i proizvoda.
Nova akcizna politika Srbije, koja uvodi različite akcize na gorivo evro-standarda i gorivo neevropskog kvaliteta nije direktno diskriminišuća, pošto se u jednakoj meri primenjuje kako na uvozno, tako i na domaće gorivo. Osim toga, iako se svo gorivo neevropskog kvaliteta proizvodi na domaćem tržištu, treba obratiti pažnju na to da se značajni deo goriva evro-standarda takođe proizvodi u Srbiji, što znači: uvedene mere jedanko utiču i na srpski proizvod. Ovaj uticaj će se vremenem povećavati, jer Srbija ima obavezu da u potpunosti pređe na proizvodnju goriva evro-standarda do 2013.
Izvor Mcp.rs
